PIROT - MOJ RODNI GRAD
Pirot je mali slikoviti gradic, u Srbiji, na istocnoj kamenitoj i uzanoj padini planine Belave, sa otprilike 70.000 stanovnika. Sediste je sreza. Poznat je po proizvodnji cilima, kackavalja, gumenih proizvoda, preradi koze i vune, drveta i duvana. Kroz Pirot prolaze zeleznicka pruga i auto-put medjunarodnog znacaja koji idu Moravsko-nisavsko-marickom dolinom. Na mestu sadasnjeg Pirota, u IV veku bila je rimska kula osmatracnica, zvana Tures (Turres), a u srednjem veku utvrdjeni vizantijski gradic Kvimendava (Quimendava). Prvi put se pod danasnjim nazivom pominje u vreme kneza Lazara Hrebeljanovica. Turci su ga osvojili pre pada Nisa 1386, i verovatno mu tada dali ime Sharkej (Sarkoy) i ukljucili ga u rumelijski elajet. Od tada se u Pirotu pominje cetvorougaona tvrdjava od tesanog kamena sa gvozdenom kapijom na juznoj strani. Srbi pod knezom Lazarom zauzeli su Pirot 1388., ali su ga naredne godine posle prodora jakog turskog odreda razorili, opustosili i napustili sa stanovnistvom, a Turci su usli u grad. U madjarsko-turskim ratovima odred Srba pod despotom Djurdjem Brankovicem zauzeo je 1443. Pirot, koji je Segedinskim mirom 1444. ostao u njihovoj vlasti. Nije poznato do kada su ga srbi drzali, ali posle povlacenja Mehmeda II Osvajaca iz Srbije u Bugarsku 1454. ugarska vojska Janosa Hunjadija prodrla je, opustosila i napustila Pirot. U austro-turskim ratovima od 1683.-1699. i 1737.-1739. zauzimala ga je austrougarska vojska a 1739. ponovo su ga zauzeli i spalili Turci. U srpsko-turski rat 1877.-1878. srbi su se borili za Pirot protiv 12 Turskih bataljona i potisli ih i prinudili na povlacenje prema Sofiji. U srpsko-bugarskom ratu 1885. srpska nisavaska vojska bila je koncentrisana u reonu Pirota gde je ocekivala intervenciju velikih sila za prekid neprijateljstva. Medjutim Bugari nisu prihvatili predlog o prekidu neprijateljstva, prodrli su u Pirot. Dva casa kasnije Srbi su izvrsili protivnapad. Intervencijom velikih sila neprijateljstva su obustavljena nocu 27./28. novembra a primirje je potpisano 02.01.1886. mirom u Bukurestu. U prvom svetskom ratu srpska vojska je u povlacenju napustila Pirot u oktobru 1915. godine. Posle proboja Solunskog fronta Pirot je oslobodila 14.10.1918. francuska konjicka brigada. U aprilskom ratu 1941. godine Pirot je zauzela nemacka oklopna divizija, a zatim okupirala bugarska vojska i pripojila Sofijskoj oblasti. Oslobodila ga je 2.11.1944. srpska 22. divizija. Od tada nije napadan sve do pocetka agresije NATO zlikovaca.
Kroz Pirot protice reka Nisava. Grad se prostire na njene obe obale. Zahvata i padine Stare planine (Balkana), u nisavskoj kotlini. Raspolaze velikim prirodnim bogatstvima, sumama i vodenim potencijalom sa nekoliko brzih planinskih recica. U okolini Pirota postoji nekoliko vestackih jezera od kojih je najvece Zavojsko jezero, najmladje po nastanku. Na vodi Zavojskog jezera radi hidroelektrana Pirot koja znacajno pomaze elektroenergetskom sistemu Srbije. Pirot ima struju cak i ovih dana kada agresori na nasu zemlju deluju svojim grafitnim bombama po elektro-energetskom sistemu Srbije. Grad ima razvijenu industrijsku cetvrt, sa daleko poznatim firmama Tigar, Sarlah, Prvi Maj, Polet, Progres, IVK (industrija vune i koze)... Cekamo da budu unisteme...
Pirotske firme Sarlah i Tigar su medju prvima u Srbiji usvojile sisteme kontrole kvaliteta po ISO 9000 standardu. Grad ima nekoliko srednjih skola od kojih je najpoznatija pirotska Gimnazija. Imamo i treceligaski fudbalski klub "Radnicki" i veliki broj zonasa. Veliki broj izvora karakterise podrucje grada i blize okoline. Nekoliko ih je cak i termalnih i lekovitih. Turizam je u blagom usponu, sve zbog nezainteresovanosti nadleznih gradskih struktura, tako da veliki prirodni potencijali ostaju neiskoristeni. Kulturni zivot je u naglom rastu, sve od postavljanja novog direktora Doma kulture Pirot, gospodina Nebojse Icica. Od tada "Bioskop ponovo radi". Grad ima velike i prostrane, zelene i cvetne parkove, prostrane trgove i mesta za setnju.
Nezvanicna verzija kraja price o Pirotu glasi: "Ovde ipak ima vise zena nego muskaraca - drasticno!"
