U ovoj privilegiji, car naziva, na pet mesta, ove Srbe, Rasani ili Srbi, a na jednom Rasani. Jurisic je obavestio cara 22 oktobra 1538 g., da su Srbi (di Sifren) doselili pod zastitom bana Keglevica. Car na to pise 6 novembra 1538 g. banu, kako mu je baron Jurisic javio: ...da su kapetani i vojvode Raske ili Srpske, doticno Vlaske,koje obicno Srbima nazivahu, sa svojim podloznicima i pristasama" sretno stigli (car pise latinski: "capitanem et vaivode Rasciani seu Serviani at que Valahi, quos vuglo Zrbski vocant"). Ova privilegija satire u mlevo Starcevicanske neistine da ovi Srbi nisu bili Srbi; ona potvrdjuje i to da pogrdni naziv Vlasi oznacava Srbe; da ti Srbi nisu bezali s turskog koca, goli, bosi, vec caru stavljali uslove za svoje doseljenje i da je medju njima bilo i spahija bivsih, tada bilo i spahija i aga pravoslavnih Srba, kako cemo posle videti i iz drugog dokumenta. Dolazak ovih Srba smatra se za veliki dobitak i o njemu se otvara prepiska izmedju cara, bana i Jurisica. A zasto su oni carstvu ovoliko dobro dosli, pokazuje ovaj carski dokument: 7. marta 1547 g. naredio je car Ferdinand da se kupi spahiluk Mehovo i nanj da se dosele domorodci Hrvati, a na njihove zemlje da se nasele Srbi, kako bi bili jedni drugima blize, sta je bilo pogodnije za odbranu, pa se vidi na koga se racunalo. Car obrazlaze zasto treba naseliti jos Srba: ...jer je preka potreba da se tu presele jos nenaseljeni uskoci, radi pomoci i radi dobra sviju nasih donjoaustrijskih zemalja". Da li treba jaceg dokaza da su Srbi trebali Austriji? I to toliko, te se njihov dolazak placao velikim privilegijama, koje se ne bi davale "balkanskom olosu", sve da je toga olosa bilo na Balkanu. Ove privilegije bile su obrazav za naseljavanje po celoj hrvatskoj granici.1597 g. doslo je jos 1.700 dusa, pa su naseljene do Kupe, Vinice i Metlike. Zumbercanima se Austrija zahvalila tako na zacepljavanju ove rupe, sta ih je general Petaci pounijatio sirovom silom, iza dvadeset godina njegove ogorcene odbrane, oko polovice osamnaestog veka.
Naseljavanje Zumberka 1538.godine
Zumberak je bio rupa, kroz koju su muslimani, od 1463 g., do 1528 g. prodrli u Istru i Kranjsku, nekad do same Ljubljane, deset puta.
Kad je Ferdinand Habzburg izabran za madjarskog i hrvatskog kralja, pocelo se sistematski raditi na odbrani ostataka Hrvatske, radi austrijskih zemalja. U Gracu, u Stajerskoj, obrazovana je posbna vojna komanda, koja je imala starati o toj odbrani. Na celu joj je obicno bio jedan habzburski erchercog.
Domaci Hrvati i Slovenci, s iznesenih vec razloga, nisu bili sposobni da brane granicu ni ovde. No, pokusaj Nikole Zrinjskoga i Krste Frankopanovica pokazao je da su Srbi za to podesan elemenat. A pre 1531 g. dosli su sami prvi Srbi u Zumberak, Bojance i Marindo. 1531 g. doslo je jos 1.000, od kojih je bilo njih 700 sposobnih za oruzje. Osvedocivsi se o njihovoj ratnickoj sposobnosti, u Gradcu se rese na opseznije naseljavanje Srba.
Austrijanci su bacili oko na Srbe od Glamoca i Usore i Bosni. Posao oko njihova dovodjenja bio je poveren slavnom braniocuKiseka, baronu Nikoli Jurisicu, vojnom komandantu tih strana i hrvatskom banu Petru Keglevicu. Ovaj Jurisic potpisivao se cirilicom i mora da je bio Srbin, jer je medju senjskim uskocima bilo dosta i Srba.
Ali Srbi nisu hteli na carsku bradu, na prazna obecanja. Trazili su privilegije napismeno. Dobili su ih 5 septembra 1538 g. od cara, a prosirene su 16 jula 1544 g. Oni dobivaju zemlju kao slobodni seljaci, ne placaju na nju nakakve poreze 20 godina, ni desetinu biskupima, kao ni nameta, armice, carine. Sve dobivaju besolatno. Kad nesto upljackaju u svom trosku, njihovo je, osim sela, gradova, zarobljenih turskih komandanata i odlicnih Turaka. Ovo je pripadalo caru, koga je narocito interesirao otkup za turske komandante i odlicne Turke. A kad su isli pod carskomplatom, cari je pripadala trecina plena. Tako je i njegovo carsko apostolsko velicanstvo nilo pljackas!
