ZEMJA NA VOLCITE.
Dogledawe, Grad na duhovite.
Vreme e da si odime. Se upatuvame kon Sever, kon Beloruskata granica .
Belorusija e nezavisna zemja.Zabele`ete deka, ovaa sosedna zemja nastrada pove}e od zemjata vo koja se slu~i katastrofata. Radiacijata ima nacionalna priroda i ne i treba pokana, ili viza za patuvawe. Zlobniot temen vetar,toj den, prenesol 70% od ^ernobilskata te{ka radiacija vo Belorusija.
Kako {to patuvame na Sever, po~nuvame da gi sfa}ame razmerite na zemjata koja {to e kontaminirana, i }e ostane takva duri i vo 2525 god…
Pelin.
Vakvi se pati{tata niz koi patuvame.Na nekoi mesta se dobri.
Na nekoi ne.
Ponekoga{, na patot sretnuvame padnata bandera.
Kako {to patuvame niz ZEMJATA NA VOLCITE, gi gledame samo senkite na mrtvi sela i uni{teni farmi, trevata koja {to rasti pokraj patot.Toa e pelin, nie ja vikame ^ernobil, ima gor~liv vkus.
Prirodata e nemilosrdna vo odnos na obnovuvanjeto na zemjata. Za nekolku stotici godini, site znaci na ~ove{tvoto ovde ke bidat izbri{ani. Radiacijata }e ostane mnogu podolgo.
Ako patuvame vo esen, ovie drva }e bidat polni so ovo{ki, jabolka i kru{i, no nie ne se osmeluvame da gi jademe.
Vo Biblijata pi{uva deka golema yvezda padnala na tretina od rekite i izvorite i gi napravila gor~livi.
Pa, nema da pieme voda ni od ovoj izvor.
Bidej}in e sum mnogu religiozna, jas ne sum mnogu zagri`ena za moite grevovi, bidej}i nivnata cena }e ja platime vo sledniot `ivot, no sum mnogu zagri`ena za gre{kite, ~ija cena morame da ja platime vo ovoj `ivot ... Jas ne sum optimist, koj veli deka ~a{ata e do polovina polna, a ne sum ni pesimist koj istata ~a{a ja gleda polovina prazna. Jas sum realist koj sekoga{ ja gleda ~a{ata onakva kakva {to e, a ovde vo ^erni, preku matno staklo gledam deka avtorite na Biblijata, na nekoj na~in ja predvidele ^ernobliskata Katastrofa.
Na Gr~ki, na koj {to jazik be{e i napi{an Noviot Zavet, vo stihot koj {to veli "..I padna golema yvezda od neboto, gorej}i kako fakel.." zborot padna zna~i se spu{ti, ili pokri, a yvezda se preveduva kako blesok od neboto.Toa e izvedeno od drug gr~ki zbor koj {to zna~i “ra{iren kako prekriva~.To~en opis na radioaktivniot oblak {to go pokri ^ernobil. Najinteresno e toa {to zborot fakel doa|a od gr~ki glagol {to zna~i-zra~ewe. Koga }e go pretvorite ova vo imenka se dobiva zborot , "radiacija."
Vo 11-tiot stih, imeto na yvezdata e napi{ano so golema bukva, kako ime na nekoe mesto... [to se odnesuva do tretinata., Grcite go upotrebuvale toj termin za da pojasnat deka se raboti za ne{to golemo.^ernobil mo`e da bide i grupno ime za site ^rnobili koi sleduvaat, koga Golemata Yvezda povtorno }e padne, i sudbinata na ovaa zemja }e ostane ista-Radiacija i Pelin.
U{te den interesen detal e toa deka zborot ^ernobil koj {to na Ukrainski zna~i pelin, misteriozno is~ezna od na{ite re~nici, i od celata literatura. Takva e politikata na na{ata Vlada, za da izgradat pove}e reaktori, i da se zaboravat apokalipti~nite posledici. Se somnevam deka tie i uspeaa vo toa, bidejki zborot seu{te se upotrebuva, i tie nemo`at da gi izbri{at na{ite spomeni, kako {to nemo`at da gi izbri{at stihovite vo Biblijata. Pa duri i najmo}nite lu|e vo atomskata industrija nemo`at da go storat toa.
Ko{nica so Leb
Farmi vo Ukraina.
Po teritorija, Ukraina, e malku pogolema od Francija, i vo site istoriski knigi e spomnata kako Evropskata Ko{nica so Leb.
Toa e taka zatoa {to Ukraina ima 40% od svetskoto koli~estvo na crnica.
Nikolaj Gogoq napi{al vo 19 vek- Po~vata e dobra vo Ukraina. Nasadete slamka vo zemjata i taa }e izrasne.
Sega izrasnuvaat znaci na radiacija. Lebot ima gor~liv vkus.
Barem divite sviwi se ~uvstvuvaat slobodno.. Nikoj ne gi lovi ,bidejki kako i drugite prirodni izvori na hrana tie se radioaktivni i ne se barani na pazarot.
Viq~a. Se nao|ame pred `elezni~kata stanica, vo Viq~a. Posledniot patni~ki voz pomina tuka pred 18 god.Od toga{, samo tovarnite vozovi od nuklearnata centrala pominuvaat tuka.
Vil~a be{e na 4-to mesto po golemina vo regionot na ^ernobil. Se nao|a na granicata pome|u Ukraina i Belorusija. Mestata kade {to radiacijata e pogolema otkolku na mestata okolu, se narekuvaat `e{ki to~ki.Gradot e radioaktiven i nikoj ne `ivee tuka od 1986 god.
Eve ja mojata Ninja , kako gleda niz prozorcite na praznoto u~ili{te.
Koga patuvate niz nekoe napu{teno mesto, svetlata na va{iot motor se edinstvenata lampa koja {to }e vi go osvetli patot vo no}ta.Pominuva niz vratite i prozorcite kako X-Zrak.No}eska mo`ete da vidite mnogu pove}e.
^ernobil vo no}ta.
Mrtvite gradovi i sela spijat samo dewe, vo no}ta se se budi.. Se se dvi`i, ... `abite krekaat....
Gradovite kako i lu|eto, ne se besmrtni, tie stradaat od lo{a sre}a.Lo{ata sre}a na Viq~a be{e. toa {to se nao|a na okolu 45 km od reaktorot, lokacija kade {to dojdoa prvite radioaktivni oblaci.
Mora da e mesarnica, bidejki pi{uva “meso” na tablata.
Alfa, Beta, Gama.
Jas sum no}na ptica i navistina mi e te{ko da najdam partner za no}no vozewe. Sekoga{ koga }e donesam nekogo ovde, me pra{uvaat zo{to im pravime dru{tvo na `abite vo ^ernobil namesto da pieme pivo vo nekoe udobno kafe… Mojot odgovor e deka 2 kutii cigari mo`at da im na{tetat pove}e po nivnoto zdravje otkolku posetata na Viq~a.Tie samo sakaat da si zaminat {to pobrzo od ovde. Lugeto muslat deka ovaa zemja e prokolnata.
Jas samata ne veruvam vo mitovite okolu mutanti, ili ^ernobilskiot sne`en ~ovek.Spored mene ova e interesno mesto.
Nadvor od Viq~a, mojot prenosliv Gajgerov broja~ "inspektor" poka`uva 109 mR/~. Mojot prijatel "inspektor" gi meri site vidovi na radiacija koi {to mu se poznati na ~ovekot.Sega , e vreme da se nau~at nekolku raboti za tipovite na radiacija.
Zra~eweto koe {to pominuva preku na{eto telo se vika gama zra~ewe;toa e kumulativno, {to zna~i deka se sobira, i mo`eme da gi procenime o{tetuvawata na organizmot. Gama zra~eweto e skoro identi~no so X-zracite t.e so rentgenskite zraci.. X-zracite se stvoreni od ~ovekot, dodeka gama zracite se prorodni. Gama zra~eweto e poznato kako i Kosmi~ko zra~ewe, bidejki sekoj {to leta so avion na golema visina e izlo`en na 25 mR/~. Gama e najopasnata vrsta na radiacija koja vedna{ predizvikuva problemi. Taa e kako nevidliv kur{um koj {to ubiva za 1 ~as, dodeka pak, alfa i beta zracite se kako bombi so odlo`eno aktivirawe. So samoto vdi{uvawe na radioaktivnata pra{ina, tie vleguvaat vo ~ove~koto telo, i po nekolku godini se pojavuvaat kako rak ili tumor. Beta ~esticite imaat pomala enegrija i masa otkolku gama ~esticite, i zatoa ne prodiraat dlaboko vo predmetite. Alfa zracite imaat doseg od 4-12 cm, pa taka mo`eme da igrame biljard so topki od ~ist plutonium. Mrtvite }elii na ko`ata gi zapiraat beta zracite, {to zna~i deka i `onglirawe so tie topki bi bilo bezbedno, osven ako ne se progoltaat nagre{ka.
Ako patuvame niz ova podra~je kade {to nivoto na radacija ne preminuva 100 mR/~, toga{ za 1~ ke ja dobieme istata doza gama zraci, {to bi ja dobil eden patnik vo avion koj {to patuva Kiev-London, za nekolku ~asa od patuvaweto. Jas ne letam do London, no barem mo`am da si dozvolam patuvawe do Viq~a, kade {to }e ja dobijam istata doza.
Na`alost, alfa i beta zracite {to gi vdi{uvame nemo`eme da gi izmerime, iako tie se glavniot rizik. Vo prvite nekolku godini posle katastrofata, bi bilo ~isto samoubistvo da se patuva ovde vo otvoreno vozilo, bidej}i radioaktivnite ~esti~ki ostanale na zemjata. Bi morala da se zboguvam od moive ~evli ako toga{ sum odela po ovaa treva, istata sudbina bi go sna{la i mojot gajgerov broja~ ako toga{ go ostavev na radioaktivnata zemja.No, sega radiacijata e prodrena dlaboko vo zemjata i stepenot na zra~ewe e zna~itelno namalen.Dobro e toa {to ovde mo`e da se patuva so mal rizik po zdravjeto, no lo{o e toa {to zemjata izdi{uva radiacija dlaboko odvnatre, i e se pote{ko da se dekontaminira.
Deneska, radiacijata `ivee vo kru{ite i jabolkite, pa e korisno da se ima Gajgerov broja~ na zelenite pazari kako {to e korisno ovde.Nema {ansi da mi prodadat radioaktivno ovo{je. Glavniot rizik se pe~urkite. Nie jademe 6 pati poveke od Amerikancite. Hemikaliite vo pe~urkite se mnogu polo{i od Cezium 137(Cs137).
Vreme e da odime odovde i da go prodol`ime na{iot pat po dnevna svetlina.
Praznina na mapata.
Nie se nao|ame na granicata. Znakot ni posakuva dobredojde na site 16 jazici na porane{nite ~lenki na Sovetskiot Sojuz. Ponekoga{ vozam ovde vo Berorusija, bidejki pati{tata se podobri i benzinot e poevtin. Ovaa zemja e vo dobri odnosi so Rusija i e izolirana od ostatokot na svetot. Mnogu godini Belorusija `ivee pod totalitarniot i avtokraten re`im na nivniot pretsedatel Luka{enko. Toj e kako Fidel Kastro, samo {to nema brada.
Na ponovite mapi , ZEMJATA NA VOLCITE se pojavuva kako golema praznina. Napu{tenite gradovi i sela, kako i pati{tata se izbri{ani.Ne sakaat nekoj vikenda{ da zaluta po nebezbednite pati{ta.
Grani~nata linija e {iroka. Zemjata ne e vredna za borba. Ako svrtime od glavnot pat i patuvame po grani~nata }e pominuvame niz mrtvi sela i nikoga{ nema da znaeme vo koja zemja pripa|aat.
Patuvame se dodeka ima asfaltirani pati{ta i toga{ go ostavame na{eto vozilo, pa prodol`uvame pe{ki. Ne treba da se gri`ime za na{eto vozilo. bilo kola ili motor, nikoj nema da go pronajde. [ansite da sretnete nekogo ovde se mali kako na Antarktikot.
Znakot poka`uva oddale~enost do nekoe selo.
Ova e ku}a za ptici.Tie odletale odamna….
Beloruskata zabraneta zona se vika “radiolo{ki ekolo{ki {umski rezervat” .Pove}eto od selata vo nego nemaat pati{ta i se nedostapni.Edistveniot na~in da se dojde do niv e so traktor ili pe{ki.
Ako ste izmoreni, sekoga{ ima klupa da se odmorite..
Mo`eme i da go gledame ^ernobilskiot ekvivalent na Niagarinite Vodopadi..Nivoto na zra~ewe ovde e isto kako i vo Kiev. Stoeweto na ovoj most e bezbedno kako i stoewe na nekoj most vo Venecija.No ne smeeme da zaboravime deka ova e ^erni, i ako srk{neme nekolku stotici metri, mo`eme da se najdeme vo opasno radioaktivno mesto, bidejki ima stotici neobele`ani mesta kade {to e zakopan radioaktiven otpad, no nikoj ne znae kade se i kolku se tie mesta.Lu|eto {to go zakopale toj otpad se sega i samite zakopani,-neka po~ivaat vo mir barem tie, bidejki nie `ivite nemo`eme. Poradi bezbednosni pri~ini Gajgeroviot broja~ mora stalno da e pu{ten.
Kone~no eve selo... Bezimeno….
Te{ko mi e da opi{am {to ~uvstvuvam koga ke dojdam vo selo bez lu|e, no }e se obidam- ti{inata e u`asna.Nema ptici koi{to peat, nema vetar, nema ni{to {to mo`e da ja naru{i ovaa ti{ina. Selata se po`ivopisni od gradovite, ku}ite i {talite izgledaat nerealno. Se izlgeda kako da e del od nekoja slika, a jas kako da {etam vnatre vo taa slika.
Smirnovka.
Ova e selskiot dom. Ova bilo centralno mesto za proslavi, sredbi, gledawe filmovi i sl..
Sega, zabavata e zavr{ena. Vratite se {iroko otvoreni no nikoj ne vleguva vnatre, sredbata so diva sviwa vo mal prostor ne e dobra..
Na selo velat deka ako ne ja poprava{ svojata ku}a taa }e se raspadne. Toa e vistina.
Na mnogu mesta, brzite {krabanici na drvenite krstovi, se edinstvenite svedoci za nekoga{ bogatite `ivoti. Mnogu od nivnite sakani koi se molele nad tie krstovi se verojatno ovde, istotaka.
Go otkriv ova selo pred nekolku godini.Nemo`ev da go najdam na nitu edna mapa, no mesnite grobi{ta poka`uvaat deka od ranite 1800`ti god, pa se do 1986 site lu|e koi `iveele vo ova selo se prezivale Smirnov.
Mora da bilo selo na nekoja sekta, kade bra}ata se `enele so sestrte i site imale isto prezime.
Go vnesov ova selo vo mojata mapa i go krstiv Smirnovka. Taka ja vikame i poznatata vodka. Se pra{uvam dali ima nekoja vrska pome|u lu|eto koi {to `iveele ovde i lu|eto koi {to ja proizveduvaat Smirnof Vodkata?
Mo`am samo da naga|am, bidejki ovde nema nikoj koj }e mi odgovori na ova pra{awe.
