Ovo je lista svih ptica zabeleženih zadnjih godina, uključujući vrste viđene do 20 godina unazad. Ovo je samo osnovna lista, da bi domaći i strani ornitolozi znali koje ptice da traže i na koje mogu da računaju u važnom ornitološkom regionu Panonske nizije i Balkana, bez specifikacije podataka – zbog previše skučenog prostora za toliko kompaktnu informaciju prezentovanu na jednom mestu ne iznosimo okolnosti u kojima je ptica ornitološki zabeležena (kada i gde je viđena, koji ornitološki autoritet je izvršio ozvaničenje podatka, mesto gnežđenja za lokalne ptice itd.).
Važno: u skoroj budućnosti linkovi do specifičnih vrsta (slike, mape rasprostranjenja) su planirani, ponajviše za retke i malobrojne vrste jugoistočne i srednje Evrope – biće u listi naznačeni bojama.
Za sklapanje liste koristili smo se novijim podacima iz ornitološke literature, ali smo svesni nekompletnosti iste. Verovatno bi pod moguće ali nedokazane vrste (sa znakom pitanja) još trebalo uvrstiti Bubulcus ibis, Motacilla citreola, Acrocephalus agricola, Hippolais polyglotta, Carduelis hornemanni, Carpodacus erythrinus, vrste posmatrane u gotovo svim graničnim zemljama, pogotovo što se primerci kojih i nalaze u nekim našim muzejima (ptice prikupljene za kolekcije, doduše često sa nepotpunim podacima nalaza), ili su to retke a ipak periodično nastupajuće vrste u većem delu Evrope, pa je njihovo zapažanje od sve rastućeg broja naših ornitologa samo pitanje vremena.
Unešene ili prebegle vrste takođe su izbegavane, jer se smatra da čak i moguće gnezdeće populacije istih ne opstaju u slobodnoj prirodi (kao u slučaju Aix galericulata ili jednog primera pitomog Aquila nipalensis pobeglog iz zoo vrta).
Od literature, između ostalog, oslanjali smo se na Katalog Faune Jugoslavije – Ptice (Ljubljana, 1973; Matvejev - Vasić) i na zvanični imenik ptica Vojvodine izdatog u Novom Sadu od strane Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode (Priroda Vojvodine - God. V, 1979; Garovnikov), plus na najnovije faunističke podatke iz ornitoloških glasnika (npr. "Aquila", "Larus" i "Ciconia"). Sveobuhvatan, ali manje kompetentan monografski rad Ptice Srbije (Novi Sad, 1996; Rašajski), npr. za srpske nazive, takođe je konsultovan. (U nekim slučajevima nismo našli adekvatan naziv ni u kom izdanju, pa smo se opredelili za alternativni naziv vrste, što obeležava ime u zagradi.) Uzeli smo u obračun čak i podatke koji se za Jugoslaviju iznose u priručnicima "Ptice Evrope" (Peterson i Kolins), naročito za ptice primorja.
Podaci za ptičji svet Crne Gore su nesigurni u ovoj listi. Razlog tome je nedostatak sigurnih podataka u literaturi, što naglašava potrebu jačeg istraživanja avifaune ovog područja (kao i većine južnih krajeva, kao npr. Kosova). Beleška za naše posmatrače ptica: vrste sa znakom pitanja su one na koje naročito treba obratiti pažnju tokom domaćeg bird-watchinga, primerci kojih se mogu pojaviti bilo kada i bilo gde. Kao što je i napomenuto, naročito je neistražena naša južna, primorsko-planinska oblast (Crna Gora, Kosovo), odakle se u skorijoj budućnosti sa sigurnošću može očekivati nekoliko zaista interesantnih specifičnih nalaza (vidi npr. brojeve 9, 10, 12, 15, 75, 100, 165, 166, 174, 175, 182, 187, 188, 189, 206, 215, 292, 308, 349).
Možemo zaključiti da čak i nakon raspada svojevrsne ptičje oaze zvane SFR Jugoslavija (sa oko 275 ptica gnezdarica!), ovo se područje sa svojih trenutnih 372 vrsta i dalje pokazuje kao izuzetno bogato ptičjim svetom, koji ga ubraja u pticama najbogatije zemlje Evrope.
Lista prvi put kompletirana: 11. Nov. 2000
Primedbe i korekcije šaljite Autor-u.
