| |
REPORTAZA
 KK
PARTIZAN ICN
Poceci
Kosarkaski
klub Partizan nastao je kao kosarkaska sekcija Sportskog drustva
Centralnog doma Jugoslovenske armije. Sportsko drustvo CDNJA Partizan
osnovano je 4. oktobra 1945. Kosarkaska sekcija CDNJA Partizan nastala je
od kosarkaske reprezentacije Jugoslovenske armije, koja je 1945. godine
osvojila prvenstvo drzave na turniru sa reprezentacijama jugoslovenskih
republika. Pod imenom Partizan kosarkasi danasnjeg KK Partizan nastupaju
od prvog klupskog sampionata Jugoslavije, odrzanog 1946. godine. KK
Partizan je 1953. godine zvanicno prestao da bude klub Jugoslovenske
armije, posto je i celo sportsko drustvo devojenizovano i dobilo naziv
Jugoslovensko sportsko drustvo Partizan (JSD Partizan).
Iako veoma jakog igrackog sastava, sa dosta kosarkasa koji su nastupali za
reprezentaciju Jugoslavije, na prvu titulu seniorskog sampiona Jugoslavije
cekalo se sve do 1976. godine. U prvih 30 godina istorije Kluba kroz
Partizan su prosli mnogi asovi – Mirko Marjanovic, Boza Muncan, Radomir
Saper, Vilmos Loci, Lajos Engler, Ceda Stojicevic, Bora Stankovic,
Borislav Curcic, Branko Radovic, Radovan Radovic, Milos Bojovic, Dragutin
Cermak, Slobodan Jelic i mnogi drugi. U ovom periodu Partizan je cak pet
puta bio drugi u prvenstvu Jugoslavije, u dva navrata imao je i isti broj
bodova kao prvoplasirani tim, ali nije uspeo da stigne do titule
nacionalnog prvaka.
Stvaranje
velikana
Uspon
KK Partizan i njegovo izrastanje u veliki kosarkaski klub koji je postao
jedan od najuspesnijih u Evropi, utemeljen je pocetkom
70-ih godina, kada su Klub poceli da vode bivsi kosarkasi i kada je
strucni rad kao selektor i kao trener u svoje ruke preuzeo Ranko Zeravica.
On je izvrsio sjajnu selekciju mladih igraca na celu sa izuzetno
talentovanim Drazenom Dalipagicem i Draganom Kicanovicem. Posto je kao
trener drzavne reprezentacije (do 1965. kao pomocnik Aleksandra Nikolica,
a zatim kao prvi trener), vec vise od deset godina pratio razvoj svtske
kosarke, ukljucujuci i americku profesionalnu, Ranko Zeravica je u radu sa
mladom Partizanovom ekipom primenio to znanje i iskustvo, pokusavajuci da
spoji najbolje osobine americke i sovjetske koncepcije kosarkaske igre,
prilagodivsi ih osobenostima mentaliteta beogradskog, srpskog i
jugoslovenskog podneblja. Okupio je oko sebe i druge mladje strucnjake.
Krajem 70-ih godina, kada je Zeravica kao trener odlazio u inostranstvo,
njegovi raniji saradnici, Borislav Corkovic i Dusan Ivkovic, preuzimali su
ekipu i nastavljali da grade veliki Partizan.
Ovaj izuzetno vazan period u istoriji Kluba krunisan je sa nekoliko
trofeja. Prvi je bio titula sampiona Jugoslavije u sezoni 1975/76, a zatim
su sledila i dva osvojena Kupa Radivoja Koraca (u finalu 1978. u Banjaluci
je pobedjena Bosna sa 117:110, dok je 1979. u Beogradu Partizan bio bolji
od italijanskog AMG Sebastiani Arigonija 108:98), jedan Kup Jugoslavije
(1979) i jos jedna titula drzavnog prvaka (1981). Osim treneru Zeravici,
Corkovicu i Ivkovicu, koji su ekipu vodili do velikih uspeha, izuzetne
zasluge za stvaranje velikana evropske kosarke pripadaju igracima – pre
svih Drazenu Dalipagicu i Draganu Kicanovicu, ali i FarcIcu, Todoricu,
Kerkezu, Maricu, Petrovicu, Pesicu, Beravsu, Zecevicu, Savovicu i mnogim
drugima.
Novi
"Dream team"
Posle
zatisja zbog smene generacija, krajem 80-ih godina, pod vodjstvom novog
direktora Kluba, slavnog kosarkaskog asa Dragana Kicanovica, koji je smelo
u rad ukljucivao i mlade strucnjake, poput Dusana Vujosevica (treneri su
sredinom 80-ih bili i Zoran Slavnic, Borislav Dzakovic, Vladislav Lucic),
stvoren je ponovo veliki trofejni kosarkaski tim Partizana.
Stasala je generacija Aleksandra Djordjevica, Vlade Divca, Zarka Paspalja,
Ive Nakica, Miroslava Pecarskog, koja je, uz sjajnu podrsku nesto starijih
Zeljka Obradovica, Milenka Savovica i Gorana Grbovica, predvodjena mladim
trenerom Dusanom Vujosevicem, Partizan ponovo povela u sam vrh
jugoslovenske i evropske kosarke.
Ta generacija je 1987. godine osvojila titulu prvaka Jugoslavije, a 1988.
posle sjajne serije pobeda u Kupu sampiona nad najjacim evropskim
klubovima ( Barselona, Makabi, Aris, Filips…) obezbedila je ucesce na
Fajnal foru u belgijskom gradu Ganu. Ipak, Partizan tada nije uspeo da se
vine do samog evropskog Olimpa. Posle poraza u polufinalu od Makabija iz
Tel Aviva (82:87), Partizan je pobedom nad Arisom (105:93) osvojio trece
mesto u Evropi.
Sledece, 1989. Partizan je, pojacan i mladim Predragom Danilovicem, po
treci put osvojio Kup Radivoja Koraca, trijumfom nad Vivom Vizmarom iz
Kantua. Posle poraza u prvoj utakmici u Italiji (76:89), u beogradskom
revansu "crno-beli" su furioznom igrom trijumfovali sa 101:82.
Te blistave sezone Partizanov drugi "Dream team" osvojio je i
Kup Jugoslavije pobedom nad splitskom Jugoplastikom (87:74).
Evropska i svetska afirmacija tog drugog pokolenja velikih kosarkaskih
asova Partizana, privlacila je darovite mlade kosarkase u Klub, ali je,
istovremeno, zbog velike zainteresovanosti finansijski mocnih klubova iz
Evrope i SAD za Partizanove igrace, znatno skratila vreme koje su najbolji
kosarkasi provodili u Klubu. Vlade Divac i Zarko Paspalj krajem 1989.,
zajedno sa Drazenom Petrovicem, postali su prvi igraci sa prostora
Jugoslavije koji su otisli u NBA ligu. Kasnije su u NBA igrali i
Aleksandar Djordjevic i Predrag Danilovic, tako da je Partizan jedini
evropski klub koji je dao cak cetiri kosarkasa za NBA.
Na
vrhu Evrope
Posle
odlaska generacije Divca, Paspalja, Grbovica, Savovica i ostalih nosilaca
igre u prethodnom periodu, Partizan je pred sezonu 1991./92. stvorio novi
mladi tim, cije su nove zvezde bili Aleksandar Djordjevic i Predrag
Danilovic. Uprava je za trenera izabrala dotadasnjeg kapitena ekipe i
reprezentativca, Zeljka Obradovica, koji je dobio pomoc kakvu je samo
mogao da pozeli. Na mesto strucnog savetnika dosao je nekadasnji trener i
igrac Partizana, vrhunski evropski kosarkaski strucnjak, profesor
Aleksandar Nikolic. Uz punu podrsku Uprave, trenerski tandem je sa mladom
ekipom zapoceo izuzetno ozbiljne pripreme.
Ubrzo je mladi trener Obradovic istupio u javnost sa nekim izjavama koje
su se mnogima cinile nerealnim. Tvrdio je da Partizan opet ima izuzetno
jaku ekipu, da je novi tandem Djordjevic – Danilovic najbolji bekovski
par u Evropi i da njegov tim u Evrpskoj ligi nece biti autsajder.
Ispostavilo se da je Obradovic bio u pravu, iako se na Partizan te 1991.
godine obrusila jos jedna nevolja: FIBA je, zbog rata u Hrvatskoj, ekipama
sa teritorije bivse SFRJ naredila da svoje utakmice kao domacini moraju da
igraju u inostranstvu. Beogradski "crno-beli" su se opredelili
da budu "domacini" u madridskom predgradju Fuenlabradi. To se
pokazalo kao dobra odluka – vec posle prve utakmice u Evro-ligi, bilo je
jasno da ce se Partizan u Spaniji osecati kao kod kuce, jer je spanska
publika na najlepsi nacin podrzala mladu ekipu.
Tako je pocela velika Partizanova "odiseja" po Evropi. Ekipa
Zeljka Obradovica je u ubitacnom ritmu evropskih i domacih utakmica
prevaljivala hiljade kilometara u samo nekoliko dana. Ali Obradovicev tim
iz utakmice u utakmicu igrao je sve bolje.
Takmicenje u grupi u Evroligi Partizan je zavrsio na cetvrtom mestu uz
devet pobeda i pet poraza. To je znacilo da ce Partizan u odlucujucim
utakmicama za plasman na Fajnal for, igrati sa bolonjskim Virtusom (te
godine slavni klub nosio je ime Knor). Bolonjezi su imali snazan tim
predvodjen bivsim jugoslovenskim reprezentativcem Jurijem Zdovcom. Ali,
Djordjevic, Danilovic, Nakic, Stevanovic, Dragutinovic, Rebraca, [ilobad,
Koprivica, Loncar i Saric u tri utakmice bili su bolji i, po drugi put u
istoriji Kluba, izborili su plasman na Fajnal for koji se te 1992.
odrzavao u Istanbulu.
Najveci uspeh u istoriji KK Partizan, osvajanje titule prvaka Evrope,
ostvaren je na Fajnal foru u Istanbulu aprila 1992. godine. Do podviga je
stigla ekipa ciji je prosek godina bio samo 21,7 i koja je od 17 utakmica
u Evroligi do Fajnal fora samo jednu odigrala u Beogradu (revans
cetvrtfinala protiv Knora).
Na Fajnal foru u istanbulskoj dvorani "Abdi Ipekci" Partizan je
pobedio, u tom trenutku dva najjaca evropska sastava – u polufinalu
milanski Filips i u finalu Huventud iz Badalone. Svi ljubitelji kosarke
jos uvek pamte cuvenu trojku kojom je Aleksandar Djordjevic u poslednjim
trenucima finalne utakmice sa Huventudom (71:70) Partizanu doneo titulu
evropskog prvaka. Najblistavija sezona u istoriji Kluba upotpunjena je
trijumfom u domacem sampionatu i Kupu.
Vreme
izolacije
Posle
istanbulskog trijumfa, najbolji bekovski par Evrope Aleksandar Djordjevic
i Predrag Danilovic preselio se u Italiju. Otisli su upravo u klubove koje
su pobedjivali godinu dana ranije tokom svog "pohoda na Evropu"
– Danilovic u Knor, a Djordjevic u Filips. Kao sto se i pretpostavljalo,
odlazak velikog tandema, bio je nenadoknadiv gubitak.
Najvredniji trofej, titulu prvaka Evrope, Partizan je izgubio bez prilike
da ga brani. Zbog sankcija koje su iskljucile jugoslovenski sport iz svih
evropskih i svetskih takmicenja, Partizan nije dobio pravo da kao evropski
prvak ucestvuje u Evropskoj ligi.
Morao se stvarati novi tim sa novim zvezdama. U sezoni 1993./1994. osvojen
je Kup Jugoslavije pod vodjstvom trenera Zeljka Lukajica, a sledeca sezona
bila je ponovo maksimalno uspesna. Tim koji je vodio Borislav Dzakovic
osvojio je oba domaca trofeja – prvenstvo i Kup. Stasavali su novi
igraci koji su bili spremni da nastave blistavu tradiciju KK Partizan.
Nikola Loncar, Miroslav Beric, Haris Brkic, Zeljko Rebraca, Predrag
Drobnjak, Aleksandar Cubrilo. Pored toga, posto je 1995. jugoslovenskim
klubovima ponovo omoguceno da se takmice u evropskim kupovima, Partizan je
spremao novi tim za nove pohode na medjunarodnoj sceni.
Mladi igraci, bez iskustva u Evropi, nisu vec prve sezone ostvarili
znacajniji rezultat u Evropi, ali su, pod vodjstvom iskusnog strucnjaka
Ranka Zeravice, osvojili titulu prvaka Jugoslavije (1995./1996.) i
obezbedili povratak u najjace klupsko evropsko takmicenje – Evropsku
ligu.
Ponovo
na vrhu
Vec
u sezoni 1996./1997. Partizan je predvodjen novim trenerom Miroslavom
Nikolicem, ponovo zauzeo mesto medju najjacim klubovima Evrope. Plasirao
se u osminu finala Evrolige, gde je posle velike borbe, sa 2-1 u seriji,
eliminisan od kasnijeg prvaka Evrope, Olimpijakosa. Nastavljena je
dominacija u domacoj Ligi. Partizan je po treci put uzastopno osvojio
titulu jugoslovenskog prvaka. Pojacan Dejanom Tomasevicem, Dejanom
Koturovicem, Draganom Lukovskim, tim je ponovo bio mocan, a u beogradskoj
dvorani "Pionir" redom su pobedjivani najjslavniji timovi
"Starog kontinenta".
Sledeca sezona (1997./1998.) predstavljala
je definitivnu potvrdu velicine i snage KK Partizan. Posle samo dve godine
od "povratka u Evropu", beogradski sastav po treci put u
istoriji Kluba izborio je ucesce na Fajnal foru. Posle serije poraza u
takmicenju po grupama U Evroligi i ostavke Miroslava Nikolica, koga je na
mestu trenera zamenio Milovan Bogojevic, Partizan se vratio u velikom
stilu. Prvo je eliminisao zvanicnog prvaka Evrope Olimpijakos, da bi u
cetvrtfinalu bio bolji i od prvaka Rusije CSKA. Na Fajnal foru u
Barseloni, tim iz koga su godinu dana ranije otisli Beric i Koturovic,
pojacan novim bekovskim tandemom Miroslav Radosevic – Vladimir Djokic,
zauzeo je cetvrto mesto.
Partizan
za novi milenijum
Posle
novog evropskog uzleta, usledio je neplanirani kiks u domacem prvenstvu.
Partizan je izgubio titulu drzavnog prvaka. Klub je napustio odlicni
centar Predrag Drobnjak, a na mesto trenera dosao je Vladislav Lucic. U
Kupu Saporte ekipa je stigla do cetvrtfinala gde je porazena od Benetona,
ali je neuspesno zavrseno domace prvenstvo, koje je zbog rata i NATO
bombardovanja prekinuto pre plej ofa (Partizan je zauzeo trece mesto).
Ipak, osvojen je Kup Jugoslavije, a finalna utakmica u kojoj je Partizan
pobedio FMP Zeleznik, odigrana je uz zvuke sirena za vazdusnu opasnost. Po
zavrsetku sezone ekipu su napustili najbolji igraci, Dejan Tomasevic,
Haris Brkic, Dragan Lukovski… Formiran je novi, mladi tim, a na mesto
prvog trenera pred sezonu 1999./2000. dosao je mladi strucnjak Nenad
Trajkovic. Iako pred pocetak sezone Partizanu nisu davane realne sanse da
osvoji neki od trofeja, ekipa je predvodjena Radosevicem, Cubrilom,
Cankom, Vardom, Djokicem, Markovicem, Petrovicem… osvojila Kup
Jugoslavije i stigla do finala plej ofa.
Preneseno
sa Zvanicnog web site-a KK Partizan
|
RS&FBIH SPORT
Sva prava pridrzana.
Made by Sport&Fun web team
Doboj, 2001.
|
bhsport@bosnia.ba 