U Austriji, 26. Oktobar je drzavni praznik. To je dan kada je zadnji saveznicki vojnik napustio Austriju. Od tada, neutralnost je postala veoma vazna u Austrijskoj tradiciji i svi veliki politicari su se zaklinjali da Austrija nikada vise nece stupiti ni u kakav vojni savez.
26. Oktobra, austrijska armija (Bundesheer) organizuje paradu i veliku izlozbu vojnika i oruzja, na Heldenplatzu, u Becu.
Heldenplatz je takodje mesto gde su hiljade Beclija, mladih i starih, izasle da radosno docekaju Nemacku armiju, 1938.
Ove godine nije bilo parade, ali je bila izlozba oruzja, feshta, polaganje zakletve vojsci i koncert poznatog mejnstrim dj-a, koji ne zasluzuje da mu pomenem ime.
Imali smo 5000 letaka odstampano, zahtevajuci raspustanje armije, aktivnu politiku neutralnosti, neulazak u NATO, itd.
U podne 26og, bilo je oko 25 ljudi na sastanku i 5000 letaka na stolu. Aaaaaaa! Rezultat dana bio je vas dragi autor sa zapaljenjem misica sutradan. Ali razdelili smo skoro do poslednjeg letka. Jos neke grupe su imale svoju akciju sa nalepnicama "vojnici su ubice".
Paulove "Austrija bez vojske" nalepnice sam sve razdelio, a najvise mi je bilo zao zbog onih sa slikom dinosaurusa i natpisom "Istrebljeni. Previse pancira, premalo mozga. Razoruzanje." Rec 'panzer' se takodje upotrebljava za tenkove, oklopne transportere...
Bilo mi je mnogo zao sto sam imao samo par stotina tih nalepnica, a deca su ih grabila k'o luda. :))))
Neki od letkodelilaca su bili obuceni u uniforme sa prisivenim oznakama Shell, Billa, Daimler-Benz aerospace i drugih firmi. Nosili su papirne trake sa natpisom Evropska Bezbednost, terminom koje je postao zastitni znak borbe protiv crnaca, siromasnih (dakle ilegalnih) stranaca, ekoloskih aktivista i ostalih terorista i dilera droga, koju EU policije herojski sprovode.
Intervjuisali su mnogo ljudi. To je bilo pravo mesto za intervjue. Gomila anti-militarista i gooooomila fasista, a svi na jednom mestu.
Akcija je bila pravno registrovana kao umetnicki performans na temu umetnost i sloboda izrazavanja. Pravni nosilac je bila Zelena Partija. Da smo probali da registrujemo pod Niko Nije Ilegalan ili tako nesto, nikad ne bi bilo dozvoljeno. Razlika izmedju Beca i Beograda je da u Becu ono sto policija ne dozvoli ne moze ni da se dogodi. A policijska drzava. ima ih k'o pilica u inkubatoru, mamicu im jarecu...
Uglavnom, ja nisam imao problema sa murijom. Ispitivali su neke od ucesnika akcije ko su i tako to, ali kada su videli dokument od zelene partije, sve je bilo ok. Neko vreme su stajali kod jedne od grupa za deljenje letaka, a onda su otisli. A ja sam krio letke ispod jakne, kad je bilo policije okolo, dok nisam video da nece biti problema.
Reakcije ljudi su bile neocekivane za mene. Neki panduri su citali letke sa interesovanjem, a vojnici sa vojnog infostanda su se otimali ko ce prvi da cita letak koji sam im dao. Jednom prilikom, vojni dzip je prolazio pored mene i dodao sam letak vozacu. Video sam grimasu potpune zabezeknutosti, dok se dzip udaljavao.
Bila je gomila dece, sa licima obojenim u rambo-stilu. Penjali su se po spravama za vojne vezbe.
Osmogodisnja devojcica je isprobavala mitraljez, specijalno postavljen, da deca mogu da nisane i da se pretvaraju da pucaju u nekoga.
A bilo je i mnogo dece (ne obavezno druge), koja su grabila nalepnice "Previse pancira, premalo mozga. Razoruzanje".
Ljudi su stajali u dugim redovima da bi usli u helikopter ili tenk i isprobali kakav je osecaj unutra. Bilo im je dosadno, pa sam malo izdelio letaka i tamo. Pred ocima su mi stajali Beogradski redovi za hleb, mleko, meso, cigarete, brasno, ulje, secer, benzin, plate, penzije, mikrodelove sopstvenih ustedjevina u bankama, itd.
Mislio sam bi moglo biti poucno da ovi ljudi malo postoje u takvim redovima, dok isti helikopteri piche po izbeglickim kolonama oko Graca. Otresao sam tu misao i nastavio da delim.
Bilo je mnogo bolje za mene, nego za ostale aktiviste, jer ne znam bas mnogo nemackog. Mogli su svi zivi da me izvredjaju, ne bih ih razumeo. Jedan mladic je zguzvao letak i izazovno ga ispustio ispred mene, govoreci nesto uzbudjeno i gledajuci me kao neprijatelja No. 1
Jedan drugi, sredovecni mi se uneo u lice, neverovatno brzim i izrazajnim glasom govoreci kako je u Sloveniji rat i kako ce, ako dozvolimo dezerterima da traze azil (takodje pomenuto u letku), cela Austrija biti puna Jugoslovenskih dezertera iz Slovenije. Za trenutak sam se upitao da nisam propustio Dnevnik na ORFu (Austrijski RTS). Onda su mi misli skrenule na viziju Austrije prepune dezertera. Kako me super istripovao! Bas bi bila cool drzava...
Jedan mladic me pitao da li zelimo da ruska i jugoslovenska armija dodju i osvoje Austriju i da li je to razlog zasto zelimo raspustanje armije...
Uspeo sam da uvalim letke i nekim uniformisanim sa mnogo epoleta, ali lica su im bila bezizrazna dok su citali, kao i uvek...
I bilo mnogo ljudi, mladih, inteligentnog izgleda, koji su govorili kako je super to sto radimo, kako podrzavaju, drnke kralju...
I bilo mnooogo ljudi koji nisu hteli ni da pipnu letke, dok nisu videli znak slomljene puske na njima...
I bilo mnogo turista i ekskurzija iz Ceske i sa Ruskog govornog podrucja. Profani nemackog su pokusavali da ih nateraju neke ruskigovorece, da kazu 'danke' za letke, al' smo mi vec nesto pricali na ruskom, pa smo ih izignorisali.
I bila jedna baba, koja mi je prisla i samouvereno mi rekla da smo mi sigurno stranci, jer pravi austrijanac nikada ne bi podrzao raspustanje Svoje Armije. Ja rek'o "Da, ja sam stranac". A ona meni "Idite vi u Svoju Zemlju (Svoju Zemlju povisenim tonom, narocito Svoju), pa tamo raspustajte vojsku" i ode.
I bio jedan cica, onako, veoma slican mom dedi, koji mi je objasnjavao, kako je vojska neophodna za odbranu nase demokratije, od ljudi kao sto je Milosevic. Kada sam netalentovano pomenuo da sam iz Beograda, proveo je narednih 10 minuta objasnjavajuci mi kako je Milosevic diktator i kako je NATO bombardovanje bilo opravdano. Tu sam stvarno zazalio sto ne znam kako se na nemackom kaze "Ides mi na kurac".
Mislim, potpuni klon mog dede. Isti pristup - to sto ja kazem je istina zato sto sam ja to rek'o, a ja znam (bolje od tebe). Secao sam se kako me je deda ubedjivao da svi koji organizuju demonstracije protiv Milosevica rade za Amerikance i da i ja radim za Amerikance cim sam u Antiratnoj Kampanji. Jezik je malo razlicit, ali nacin na koji formiraju recenice, gestikulacija, garderoba, sve ostalo je bilo identicno.
Zato sam ga tako dobro i razumeo. Gestikulacija je bila dovoljna da razumem njegova politicka ubedjenja. Zvuk recenica je bio dovoljan da razumem njegov govor. Nisam morao ni da ga slusam.
Kada sam pomenuo politicke zatvorenike (ko me vukao za jezik), presao je na tiradu o tome kako je Austrija demokratska, kako nema politickih zatvorenika, kako je to sve propaganda od Milosevica ili koga vec, itd.
U stanju polusvesnom od umora, cuo sam moga dedu kako govori da je Srbija demokratska, da policija nikoga (nikada, nikome i nicemu) nije tukla bez razloga, da nema politickih zatvorenika, da je sve to propaganda Amerikanaca, itd.
E, a onda je uleteo neki matori bradonja koji je valjda neka faca na univerzitetu, pa su njih dvojica krenula da diskutuju medju sobom...
Dakle, ljudi na vojnoj feshti su bili stvarno mesani i zao mi je sto prilika za anti-militaristicku propagandu, koju nam je vojska austrije tako velikodusno pruzila, nije iskoriscena u potpunosti. Trebalo nam je mnogo vise ljudi, a da smo imali ljude, vise letaka i definitivno vise onih "Previse pancira, premalo mozga" nalepnica.
Sledece godine, armija planira veliku paradu po centru Beca. Donacije i vi licno ste dobrodosli za sledeci 26. Oktobar ili bilo koji drugi dan. :)
Mihajlo Acimovic
P.S. povodom masovnosti postjugoslovenske zajednice u Becu, traze se antiratni, antimili i tako ti materijali u velikim kolicinama. Dosta ljudi iz austrijske Niko Nije Ilegalan kampanje vec kapira srpskohrvatski. Mozda ce i njih ceo svet da bombarduje...
Pa, ako neko svraca, neka dobaci te materijale... Ce se podeli... :)
Nazad na glavni ekran
English version/Engleska verzija
