Organizovanje cetnickog pokreta u Crnoj Gori
Posle slamanja trinaestojulskog ustanka organizovana je antikomunisticka milicija sa ciljem da cuva mostove i druge objekte na podrucju. Milicija je formirana prema nareðenju italijanske glavne komande. Primali su platu od Italijana i cuvali mostove i neke objekte.
Krajem 1941. godine na teritoriji Crne Gore pojavili su se cetnici. Njihovoj pojavi prethodilo je uspostavljanje kontakta sa generalštabnim pukovnikom bivše jugoslovenske vojske Drazom Mihajlovicem na Ravnoj Gori. To su uradili, u septembru (po nekim izvorima u oktobru) 1941. godine, kapetan Rudolf Perhinek i porucnik Mirko Kuklic iz Berana. Po dolasku na Ravnu Goru, kapetan Perhinek je pukovniku Mihajlovicu izlozio stanje u Crnoj Gori i dao sugestije šta treba tamo raditi. Pukovnik Mihajlovic je naredio kapetanu Perhineku da napiše instrukcije za Crnu Goru i da mu je podnese na pregled. Osmog novembra pukovnik Mihajlovic je pozvao kapetana Perhineka da mu podnese izraðen elaborat za Crnu Goru. Sutradan 9. novembra, pukovnik Mihajlovic je prihvatio i potpisao izraðeni elaborat, ovlastio kapetana Perhineka kao svog delegata i uputio ga za Crnu Goru. Posle mnogo muka u probijanju ka Crnoj Gori kapetan Perhinek i porucnik Kuklic stigli su 18. decembra 1941. u selo Dragojlovici, odakle su odmah produzili preko planine Golije u selo Osaonicu, gde su zanocili.
Draza je 10. oktobra 1941. godine imenovao majora Ðorðija Lašica za vrhovnog komandanta cetnickih snaga u Crnoj Gori, a kapetan Pavla Ðurišica za komandanta cetnickih odreda u severnoj Crnoj Gori i Sandzaku. Posle toga pocelo je formiranje cetnickih jedinica.
U meðuvremenu, krajem novembra 1941. kapetan Pavle Ðurišic je donio odluku i krenuo sa 40 cetnika za Srbiju pukovniku Mihajlovicu. Sa njim su otišli Ðorðije Lašic, Bajo Stanišic, Blazo Ðukanovic, Blagota Pajovic, Nikola Ðurovic, Radosav Novovic, Ljubo Minic, Radosav Joksimovic, Filip Cemovic i Andrija Veskovic. Pavlova grupa se usput novecala na 120 cetnika. Pokret je Pavle izvršio iz sela Zaostro, pravcem: selo Zaton - selo Rasovo - Boljanska reka - Vlah - Kostenica - Vrh (Turovo) - Ðalovici - Giljeva - Buðevo - Štavalj - Odvracenica na planini Goliji.
Dvadesetog decembra 1941. na planinu Goliju je stigao kapetan Pavle Ðurišic sa oko 100 cetnika. Kapetan Perhinek ga je kuririma zadrzao u turistickim kucama u Odvracenici, a njega doveo u selo Osaonicu, gde mu je predao ovlašcenje kojim je odreðen za komandanta Limsko-Sandzackih cetnickih odreda Jugoslovenske vojske u otadzbini pod str.pov.br. 371, kao i detaljnu instrukciju o organizaciji u radu. Uz to, predao mu je ovlašcenje za vršenje mobilizacije pod str.pov.br. 372 i ovlašcenje o vršenju rekvizicije sa obavezom na davanje priznanice pod str.pov.br. 373. Od toga momenta pocinje zvanicna uloga kapetana Pavla Ðurišica u Mihajlovicevom pokretu.
Osnovna celija cetnicke gerile, bila je trojka, koja je bila osposobljena za izviðanje, sabotaze, atentate, prepade na neprijateljske patrole i straze. Petnaest do trideset cetnickih trojki sacinjavale su cetu, tri cete bataljon, tri bataljona brigadu, koja bi dobivala naziv po srezu u kome je formirana. Krajem jeseni formirani su korpusi. Tri do pet brigada cinile su korpus, prosecne snage dve do tri hiljade naoruzanih ljudi. Odmah po formiranju odreda Pavla Ðurišica u Zaostru, formira se cetnicki odred u Donjim Lugama. Formiraju ga Jovan Osmajlic, Dragiša Akovic i Radisav Akovic, stari crnogorski oficir. Nakon ovih formira se ceta u selu Zagorje.
