KO SU CETNICI ?
Cetnici su baš toliko Srbi kao naprimjer Srpska crkva ili Srpski jezik. Cetnici nemaju ništa sa Jugoslovenskom idejom zajedno, oni su jedna Srpska ideja. Srpski cetnici eksistiraju vec vekovima, pre nego te Jugoslovenske ideje. Ta rec "Jugoslavija" govori više o jednoj geografiskoj ideji i jednoj politickoj ideologiji. Drugacije je ta rec "Srbija" tada se govori o jednoj rasi ljudi, jedne nacije sa jednim jezikom, jedne religije i jedne kulture znaci jedno jedinstvo. Srpski cetnici su jedan produkt jedne ciste tradicije, Srpskog naroda i zivota.
Da se ta rec "cetnici" razume morali bi do šesthiljada godina nazad pogledati. 1389. godine su Srbi izgubili svoju nacijonalnu samostalu, na velikoj borbi na "Kosovskom polju". Tako zbog te tradicije se morao vođa cetnika "Princ Lazar" tog vremena odluciti za dve altarnative: - Da akceptira kraljstvo Boga i u borbi da pogine za slobodu, ili za zemaljsko kraljstvo sa turcima. Princ Lazar se za sebe i svoj narod odlucio za prvo "smrt ili slobodu". Poklali su njegovu armiju, ubili njegove junake a i on sam je grozno u toj borbi morao da umre.
Njegova borba i njegova hrabrost za svoj narod je postala velika tradicija među Srpskim narodom. Srpski narod je uveren tome da je bolje umreti kao junak nego celi zivot ziveti kao rob. Tradicija je vekovima poštovana bila i do danas dan ju poštuju. Stvorila je jedan veliki osecaj i duznost prema zemlji i samostalni standard. Nasledstvo junacko, pravili su od jednostavnih seljaka hrabre junake.
Nakon toga da je Srbija bila pod turskom voljom, ljudi su bezali preko reke Save i Dunava tamo stignuli kod napuštene granice Mađarske su se sami borili protiv polumeseca.Oni borci koji su u zemlji Srbiji ostali i prema planinama otišli zvani su "Hajduci" kasnije su stvorili, Društvo - "Chete", i od tada je ta rec "Cetnik". Jedan cetnik znaci drustvo i bratstvo boraca.
Od tog vremena malo dalje iz istih planina i šuma gde se Draza Mihajlovic borio iz kuce Srpskih cetnika - "planino moja starino" njihova tadašnja cetnicka pesma, pustili su ti hrabri i odlucni ljudi pet vekova baklju u Srbiji goreci. Jedno stvarenje za drugim od najgori zlocinja ljudi nikada nisu popustili i borbu su nastavili "za krst casni i slobodu zlatnu". Vec nakon vekova su njihove neprekidne borbe bile uspešne. Pocelo je Srpsko kraljstvo da se uvede 1804. godine. 1912-1913 godine gerilskim borbama u planinama i šumama Srba, nisu bili jedan razlog, nego više jedan nesavršan nastavak, starih borba Srba koji su stradali za "krst casni i slobodu zlatnu". Duznost cetnika za Srpsku zemlju koju su voleli i poštovali.
Draza Mihajlovic nije ništa ponovo poceo. On kao jedini, hrabri i poštovani sin njegovog naroda je baš stare nikada nezaboravljene i poštovane tradicije Kosova nastavio.
Sigurno nije pozajmio jednu cetnicku ideju ili neku nacijonalnu ideju Jugoslovenskih grupa. Naprotiv je današnja cetnicka ideja više nepoznata i tuđa. Baš te grupe koje zele njegovo rukovodstvo da nastave i sve drugo pogrešno shvate nece biti nikada kao on. Mihajlovic je Srpsku ideju zavezao sa nacionalnim herojstvom i njegovom genijom za rukovodstvo, koju je celi svet pozitivno iznenadilo.
Pre njegovog vremena su eksistirali puno drugih cetnickih vojvoda u Srpskim planinama. Nebrojiva cetnickih armija je stradala za isti razlog, kao i danasa dan. Tako kada se cuje velika pesma "spremte se spremte cetnici" tada se zna da je to jedna velika himna Srpskih cetnika, a ne jedna jugoslovenska pesma. Jedna ratna pesma koja je nebrojivo hrabrih boraca na zemlji ubedila za "slobodu ili smrt"! Eho te pesme se još danas dan cuje preko Srbije. To je ta himna na jednom slobodnom otoku, gde su Draza Mihajlovic i njegovi hrabri borci napisali hoistoriju.
