Novi kriterijumi angazovanja oruzanih snaga u sukobima na kraju dvadesetog veka reafirmisali su namenu i ulogu specijalnih sastava, a njihov znacaj podigli na strategijski nivo. Specijalne snage i jedinice su posebno organizovane, po pravilu profesionalne, malobrojne, savremeno opremljene i veoma dobro obucene za obavljanje specijalnih zadataka: diverzantske, gerilske, izvidjacke, protivdiverzantske, obavestajne i protivgerilske aktivnosti, jurisna i minerska dejstva, elektronsko, informaticko, psiholosko-propagandno delovanje, i za druge oblike nekonvencionalnog ratovanja. Sastavi se razlikuju po brojnosti, organizaciji, nazivu i specijalnostima. Obuka je dugotrajna, veoma naporna, namenska i specificna, a njihova upotreba podleze posebnim propisima i regulise se izvan uobicajenih kriterijuma. Za prijem ljudi norme su rigorozne i samo oni sa odgovarajucim psihofizickim osobinama mogu postati pripadnici specijalnih jedinica. Struktura, brojna velicina, namena, komandovanje i opremanje - stalno se poboljsavaju i dogradjuju.
Diverzantske jedinice
Specijalne jedinice su izvidjacko-diverzantske jedinice KoV, padobranske jedinice, diverzantske jedinice Ratne mornarice, jedinice Vojne policije specijalne namene i za protivteroristicka dejstva. U sirem smislu, u specijalne jedinice se mogu ubrojati i granicne, izvidjacke i ostale jedinice Vojne policije.
Jedinice vojne policije
Planovi borbene obuke specijalnih jedinica VJ obezbedjuju potpunu samostalnost komandama specijalnih jedinica kad je rec o osavremenjivanju i osposobljavanju pripadnika jedinica za suprotstavljanje dobro obucenim protivnickim specijalcima. U Vojsci Jugoslavije postoji solidna osnova za poboljsanje organizacije u specijalnim jedinicama, za prilagodjavanje formacije savremenim zahtevima, opremanje jedinica modernom i delotvornom opremom i specijalnim naoruzanjem razlicite namene, a i za iznalazenje novih nacina njihove upotrebe.
Granicne jedinice
Izgradnja borbene moci specijalnih jedinica temelji se na principima vrhunske obuke, moralne cvrstine i visoke tehnicke opremljenosti. To podrazumeva kreativnu primenu proverenih nacela izgradnje specijalnih jedinica u savremenim armijama. Obuku izvode vrhunski profesionalci, vise od stotinu staresina sa zvanjem instruktora padobranstva, ronjenja, veranja i sluzbe spasavanja, plivanja, gadjanja... Instruktori ostvaruju sadrzaje takticke, vatrene i fizicke obuke najviseg profesionalnog rizika. Neki od instruktora su pravi asovi u svojim oblastima. Njihova strucnost, profesionalni ugled i ljudske vrline zasluzuju svako postovanje.
Princip „biti dovoljno univerzalan i maksimalno specijalan" postavio je kljucne kriterijume komandovanja i organizacije, obuke i nacela borbene upotrebe tih sastava. Svake godine oni izvedu vise od sto taktickih vezbi u najrazlicitijim uslovima i ambijentima. Svakodnevno uvezbavaju situacije koje im koliko sutra moze nametnuti sudbina. Faktor slucajnosti ili srece, puka improvizacija ili varljiva racunica sa slaboscu protivnika, definitivno su iskljuceni. Vezba do perfekcije, unutrasnji mir, psihicka stabilnost, cvrsto medjusobno poverenje i odanost jedinici, to su odlike pripadnika specijalnih jedinica.
