Medijanci i Persijanci su okupirali isto~no podru~je dana{njeg Irana. Oni su bili Indo evropskog porekla i do{li su u ovo podru~je 1500 godina pre Hrista. Veoma je malo poznato o njihovoj ranoj istoriji. Prve podatke o njima nalazimo u zapisima [almanasara III iz Asirije koji je osvojio Medijance 836. godine pre Hrista. Invazija se nastavila pod drugim asirskim kraljevima sve do 715. godine pre Hrista kada je Sargon II proterao Medijanskog poglavicu Deiocesa sa njegovom porodicom. Ovakva rana istorija u~inila je da Medijanci postanu svesni za svog nacionalnog identiteta, tako da su sto godina kasnije imali surovu osvetu.
Poku{aji ratovanja 
Fraortes, sin Deiocesa, prvi je po~eo ratom protiv Persijanaca, kada je napao Nineviju. To je bio hrabar potez za koji Medijanci nisu bili spremni, tako da su izgubili bitku, a i sam
Fraortes je poginuo. Medijanci su se povukli.
Fraortesov sin Cjarkseres, ponovo je poveo novi rat u kome je bio uspe{an. Njihovo napredovanje je bilo naru{eno skitijanskom invazijom. Ali i taj je problem bio re{en na slede}i na~in,
kako opisuje Herodot: “Medijanci su pozvali veliki broj Skitijana na banket. Napili su ih i onda su ih sve pobili. Na ovaj na~in su Medijanci vratili svoju silu i vladavinu.”
Dok su Medijanci bili zaokupljeni sa Skitijancima, Persijanci su stupili na ratnu scenu. U 7. veku pre Hrista Ahemenes je zavladao tim krajevima, a kasnije je njegov sin Teispes zarobio grad An{an od Medijanaca. Kasnije je svoje carstvo podelio izme|u dva sina Ariaramnesa i Cirusa I. Ali
kada su Medijanci re{ili problem sa Skitima, odmar{irali su ju`no gde su se sukobili sa Persijancima i pobedili ih.
Kona~no se Medijanski car Cjakseres osetio dovoljno jakim da napadne Asirsko carstvo. 614. godine pre Hrista, Medijanci su pokorili A{ur nakon ~ega su napravili savez sa Nabopolasarom,
kraljem Vavilona. Ove dve nacije su napale grad Nineviju koji je 612. godine pre Hrista bio potpuno uni{ten.
Malo se znalo o osvajanju Asirije sve do 1923. godine kada su britanski nau~nici Britanskog muzeja, primetili tablicu koja je bila zapis o ratu u kojoj je bio i ta~an datum pada
Ninevije.
^udo zaustavilo rat
Od tada Vavilon je vladao Mesopotamijom, Sirijom i Palestinom. Medijanci su kontrolisali severnu Asiriju i Armeniju. Sam Cjakseres je napao Lidijce koji su se nalazili u severnoj
Turskoj. Za vreme ovoga rata desio se neobi~an doga|aj. Medijanci i Lidijci bili su u ratnom sukobu na bojnom polju kada se iznanada spustio mrak. Obe strane su se prepale ove neobi~ne pojave i od straha su se pomirile i potpisale mirovni ugovor.
Ovo pomra~enje Sunca je predvideo astronom Tales, a moderni astronomi su prona{li i ta~an datum 28. maj 585. godine pre Hrista. Iste godine Cjakseres je umro i nasledio ga je Astjages.
Biblija prori~e o Ciru
Pravi osniva~ velikog Medo-Persijskog carstva je bio Cir II, zvani Veliki. Blizu 150 godina pre Cirusovog ro|enja prorok Isaija se obratio njemu sa imanom i predvideo da }e on
vratiti Jevrejski narod u njihovu zemlju. “Ovako govori Gospod pomazaniku svojemu Ciru, koga dr`im za desnicu da oborim pred njim narode i careve raspa{em da se otvaraju vrata pred njim i da ne budu vrata zatvorena… Radi sluge svojega Jakova i Izraela izabranika svojega prozvah te imenom tvojim i prezimenom, premda me ne zna{… Ja ga podigoh u pravdi i sve puteve
njegove poravni}u. On }e sazidati moj grad i roblje moje otpusti}e, ne za novce ni za darove, veli Gospod nad vojskama.” Isaija 45, 1. 4. 13.
Istorija Cira
Ali krenimo redom. Astjages je imao san koji su njegovi vra~ari protuma~ili da }e njegov unuk biti pretnja njegovom prestolu. Kada je njegovoj }erki do{lo vreme za udaju, on ju je udao
za Kambusesa, koji je bio Persijanac ni`eg stale`a. Kada je }erka rodila de~ki}a Cirusa, Astjages je naredio svom slugi Harpagusu da ubije bebu. Harpagus je naredio svom pastiru da uradi taj prljavi posao. Pastir je kraljevsku bebu oteo iz kraljevskog doma i doneo svojoj ku}i. Kod ku}e je njegova `ena rodila mrtvu bebu. Tada su pastir i njegova supruga re{ili da zamene bebe.
Svoju bebu koja je mrtva ro|ena, umotali su u pogrebne haljine i pokazali je Harpagusu. Nakon toga su bebu sahranili. Pastirova porodica je sa~uvala kraljevsku bebu koju su odgojili kao svoje dete.
Ali, kada je Cirus imao deset godina desio se jedan doga|aj po kome je Astjages otkrio identitet deteta. Po{to se pobojao da odmah ubije de~aka poslao ga je u Persiju u dom njegovih
pravih roditelja. Kada je Cirus dorastao u moma~ko doba, podigao je armiju Persijanaca i poveo ratni pohod protiv Astjagesa koga je i porazio. Sada su i Medijaci i Persijanci bili pod jednom upravom, a godina je bila 553. pre Hrista.
Cirus je nastavio stopama svog pradede Cjakseresa i odmar{irao je na zapad da osvoji Lidiju. 547. godine pre Hrista borio se protiv Lidijaca koje je tada vodio njihov poznati kralj
Kresus. Bitka je dugo trajala i Kresus se povukao u glavni grad Sardis, gde se nadao da obnovi armiju i rat nastavi u prole}e. Ali, Cirus je stigao i do Sardisa i nakon kra}e opsade provalio u grad i osvojio ga. Sada je bio gospodar velikog prostranstva i na putu osvajanja stajao mu je samo Vavilon.
Promenjeni tok reke
540. godine pre Hrista po~eo je rat protiv Vavilonjana. Nabonidus se vratio iz Arabije i suo~io se sa novim neprijateljem od koga je bio i pora`en. Cirus je opsedao Vavilon, a
stanovnici grada su se ose}ali tako sigurnim izme|i njegovih zidova, da je i sam kralj Bel{azar odr`avao pijanku u vreme opsade. Ali Cirus je skrenuo tok reke Eufrat, koja je proticala i kroz centar grada, i sa svojom vojskom je po dnu korita reke umar{irao u grad. Osvojili su grad i nije bilo ve}eg krvoproli}a, sem {to su ubili poslednjeg Vavilonskog kralja Bel{azara.
Cirus i Izrael
Jevrejski narod je sa odu{evljenjem do~ekao Medo-Persijance i u Ciru se prepoznali ispunjenje Isaijinog proro~anstva. Kada je do{ao trenutak Jevrejski narod je privukao pa`nju Cirusa.
Vo|e Izraelskog naroda su upoznale Cirusa sa proro~anstvom koje je bilo staro 160 godina. “Govorim Ciru, pastir si moj i izvr{i}e{ volju moju. Kaza}e Jerusalimu sazida}e{ se i crkvi osnova}e{ se.” Isaija 44, 28.
Osvaja~ je bio zadivljen pororo~anstvom i re{io je da ga ispuni. O tome govori i istori~ar Jozefus: “Kada je Cirus pro~itao ovo, divio se Bo`anskoj sili. Sa velikom `eljom i ambicijom potrudio se da se ispuni ono {to je napisano. Pozvao je vode}e Jevreje u Vavilonu i rekao im da im dopu{ta da se vrate u svoju zemlju i da obnove svoj grad Jerusalim.”
To nam i Biblija ka`e: “Prve godine Cira, cara Persijskoga, da bi se ispunila re~ Gospodnja, koju re~e na usta Jeremijina, podi`e Gospod duh Cira cara Persijkoga, te oglasi po svemu carstvu i raspisa govore}i: Ovako veli Cir, car Persijski: Sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog
nebeski, i On mi je zapovedio da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji. Ko je izme|u vas od svega naroda njegova? Bog nebeski neka bude sa njim, pa neka ide u Jerusalim u Judeji i neka zida dom Gospoda Boga Izraelova, Boga koji je u Jerusalimu.” Ezdra 1, 1- 3.
Istu ovakvu politiku Cirus je hteo da primeni za sve narode koje je pokorio Vavilon. Na glinenom cilindru dugom 23 cm, koji je prona|en u Vavilonu, a nalazi se u Britanskom muzeju,
pi{e “Bez ikakve borbe on je u{ao u grad Vavilon. Po{tedeo je Vavilon krvoproli}a. Ja sam Cirus kralj sveta, veliki kralj… Kraljevi celoga sveta doneli su svoje velike darove pred mane i ljubili moja stopala u Vavilonu. Ja sam im vratio njihove svete gradove sa druge strane Tigrisa, sveti{ta koja su dugo vremena bila ru{evine… Sakupio sam sve stanovnike i vratio ih u
njihova prebivali{ta.”
Po{to je sve pokorio na zapadu, Cirus je hteo da pokori i istok. Ali planovi su se zavr{ili njegovom smr}u.
"Napi}e{ se krvi"
Herodot je zabilje`io da je Cirus ratovao protiv Masageta, kojima je vladala kraljica Tomiris, koja je i sama vodila svoju armiju u bitku. U toku bitke Masageti su bili pora`eni i
kralji~in sin je bio uhva}en kao zarobljenik.
Kraljica Tomiris je poslala poruku Cirusu: ”Vrati mi mog sina i izlazi iz moje zemlje i ne}emo ti u~initi ni{ta… Ako odbije{, kunemm ti se na{im bogom suncem, da }e{ dobiti
mnogo
vi{e krvi nego {to mo`e{ popiti…” Cirus nije poslu{ao upozorenje i ubrzo se razvila velika bitka koju su Persijanci izgubili a Cirus je bio ubijen.
Herodot nastavlja doga|aj: “Kraljica Tomiris je posle bitke naredila da se pretra`e svi Persijanski le{evi dok se ne na|e telo Cirusa. Kada su ga na{li odsekla mu je glavu i
stavila je u ko`nu vre}u koja je bila ispunjena ljudskom krvlju… “Ovo je kako ispunjavam svoje obe}anje” izjavila je.” Sam Herodot sumnja u verodostojnost ovog doga|aja koji je ~uo i zapisao. Mi danas znamo da je Cirus bio ubijen u ratovanjima na istoku 530. godine pre Hrista. Njega je nasledio njegov sin Kambises.
Cirus je napravio Pasargadu u Persiji svojom omiljenom rezidencijom. Tu je i bio sahranjen. malo je ostalo od tog grada danas, ali je Cirusov grob jo{ tamo, samo bez njegovog tela.
Cirusov sin Kambuses
Njegov sin Kambuses je napao Egipat 525. godine pre Hrista i po Herodotu, po~inio mnoga zlodela Egipatskom narodu i njegovoj religiji. Pobio je uva`ene Egip}ane, zaklao svetog bika
Apisa, i uni{tio mnoge mumije velikana. Mnogi sumnjaju u ovaj izve{taj Herodota, jer je u istoriji poznato da su Persijanci bili dosta tolerantni prema osvojenim narodima. Kambuses je tako proveo tri godine u Egiptu.
Jo{ pre nego {to je oti{ao za Egipat, `eleo je da sebi osigura presto kada se vrati. Da bi to postigao ubio je svog brata Smerdisa, koji je tada me|u narodom bio veoma popularan. Dok
je boravio u Egiptu do{le su do njega vesti da je njegov brat Smerdis zauzeo presto. To u stvari nije bi njegov brat nego jedan vra~ koji se la`no predstavljao da bi ga narod prihvatio. Vra~a Gaumatu su podr`avali mnogi dr`avnici i visoki vojnici me|u kojima je bio i Darius koji je pripadao Ahemedinoj porodici. Kambuses se iz Egipta ve} vratio u Siriju da preuzme vlast, ali je
ubrzo umro i razlozi smrti nisu poznati.
Darius preuzima vlast
Smerdis je vladao 6 meseci, a to je bilo u vreme kada je su Izraelci obnavljali Jerusalim. Zbog nekih lokalnih sukoba su se potu`ili Smerdisu, u Bibliji poznat kao Artakserkses, ali je
on naredio da se obustavi svaka gradnja. To sve ~itamo u knjigi o Ezri, Stari Zavet.
U septembru 522. godine pre Hrista, Darius je sa svojim prijateljima re{io da zauzme vlast za sebe. Oni su provalili u harem, ubili Smerdisa i Dariusa proglasili punopravnim carem.
Behistum stena
Ali, nije sve i{lo kako je Darius planirao. Mnoga plemena koja su bila odana Persijancima, pobunila su se. Darius je proveo dve godine ratuju}i sa plemenima i postigao je mnoge uspehe
{to mu je i donelo ime Darius Veliki. O celom ovom ratu i njegovoj pobedi mo`emo ~itati na kamenim liticama Zagros planine blizu sela Behistuna. Ova stena je poznata kao Behistun stena i na njoj je ispisano klinasto pismo Asiraca.
Henri Rolinson je 1827. godine oti{ao u Isto~nu Indiju kao kadet Britanske armije. [est godina kasnije je poslan u Persiju da organizuje [ahove trupe za rat. Celo to vreme Rolinson je
poku{avao da prepi{e pismo i tekst sa Behistum kamena. To nije bio lak posao jer je tekst napisan na litici i da bi se neki njegovi delovi ~itali, mora se osoba spustiti na konopcu. Ipak je Rolinson veliki deo teksta prepisao.
1840. godine postao je politi~ki agent u Kandaharu, Afganistan. Veliki deo svoga `ivota je proveo prevode}i i tuma~e}i ovaj tekst. Prvo je preveo ime Darius kao i druga kraljevska
imena. Nakon toga je preveo ostatak pisma. Tada je uporedio Persijsku verziju ove pri~e sa Asirskon. Kada je sve sredio 1846. godine stao je pred Kraljevsko Azijatsko dru{tvo u Engleskoj sa prevodom u rukama.
Ali, mnogi ljudi su bili skeptici za ovaj njegov poduhvat. Zato su kopije pisma sa Behistum stene poslali jo{ nekolicini stru~njaka za
prevode ovih klinastih pisama. To su bili Talbot, Hinks i Opert. Kada je nakon par meseci do{ao odgovor videlo se da se svi prevodi podudaraju sa prevodom Rolinsona. Tako je problem re{en i klinasto pismo je moglo da se prevodi.
Darius je pro{irio Medo-Persijsko carstvo vi{e nego iko pre njega. Na istoku je do{ao do Indije, a na zapadu do Makedonije. 490. godine pre Hrista je poku{ao da osvoji celu Gr~ku {to
mu nije uspelo. 486. godine pre Hrista je umro.
Medo-Persijska kultura i religija
Sada malo o kulturi i religiji Medo-Persije. Ve}ina Persijanaca zavoleli su u~enje Zoroastera koji je `iveo 200 pre Dariusa. On je u~io da su vatra, voda i zemlja bo`anstva. Zbog toga
Zoroastranci nisu sahranjivali mrtve u zemlju ili ih palili. Ostavljali su mrtve u prirodi da ih le{inari razvuku i pojedu. Kada su u 7. veku do{li Arapi i sa sobom doneli Islam, neki Persijanci su prihvatili Islam, a neki su pobegli u Indiju gde su nastavili sa praktikovanjem Zoroasterovog u~enja. Danas ima mnogo Zoroasterovih kolonija u Indiji.
U Bombaju i Kalkuti mogu se videti mnogi “tornjevi ti{ine” koji su velike kule gde se ostavljaju mrtvi da bi ih razvukli le{inari.
Zoroaster je osnovao filozofsku grupu koju se zovu magi. To su isti oni magi ili mudri ljudi koji se pominju u Evean|eljima prilikom Hristovog ro|enja. Kasnije se i boginja Mitra pojavila u Zoroasterovoj religiji i na{la svoj put u Hri{}anstvu. Ro|endan Mitre je slavljen 25. decembra kada se primetilo da se dan produ`ava. Ovaj dan je kasnije usvojen od hri{}anske crkve kao dan Hristovog ro|enja, {to je sasvim pogre{no i bogohulno.
Darius je Zoroastranizam na~inio dr`avnom religijom, ali je po{tovao i ostale religije drugih naroda. U Egiptu je izgradio hram za Amuna u
Karga oazi. Obnovio je dozvolu za izgradnju Hrama u Jerusalimu koju je Smerdis poni{tio. Biblija nam o ovome i ka`e: “Zapovedam {ta }ete u~initi stare{inama judejskim da bi se sazidao dom Bo`ji: Od blaga carskog i od dohodaka sa one strane rijeke da se daje bez oklevanja tro{ak onim ljudima da se ne ustavljaju. I {to treba … kako reku veliki sve{tenici Jerusalemski da se
daje svaki dan bez odga|anja. Da prinose mirisne `rtve Bogu nebeskom i da se mole za carev `ivot i njegovih sinova… i Bog koji je ondje nastanio ime svoje da obori svakoga cara i narod koji bi digao ruku da promeni ovo i da raskopa taj dom Bo`ji u Jerusalimu. Ja Darije zapovedam ovo odnmah da se izvr{i.” Ezra 6, 8 – 12.
Darije je izgradio veli~anstveni grad i palatu Persopolis (grad Persijanaca), koji je postao glavni grad. Ipak je vi{e boravio u Ektabani u Mediji i u gradu [u{anu u Elamu. Persopolis
je bio ponos Persijanaca i danas postoji kao biser Bliskog Istoka.
486. godine pre Hrista Darius umire i njega nasle|uje sin, koji je u Bibliji poznat kao Ahasvers ili Gr~ki Kserkses. On je za vreme svoje vladavine morao da se pozabavi sa nekoliko
pobuna. Oko 480. godine pre Hrista javile su se pobune u Vavilonu i Egipti koje je on ugu{io.
Sudbonosni banket
Ali, Asver je hteo da okupira Gr~ku {to njegov otac ranije nije uspeo. 483. godine pre Hrista on se pripremao za ovaj rat i da bi dobio u popularnosti pripremio je veliki banket za
velikane njegovog carstva. Banket je bio u palati [u{an i trajao je 180 dana. Na ovom banketu se desio jedan ru`an incident koji je Biblija zabilje`ila: “Sedmi dan kada se car razveselio od vina re~e sedmorici dvorana koji dvorahu pred carem Asverom, da dovedu caricu Vastiju pred cara pod carskim vencem da poka`e narodima i
knezovima ljepotu njenu jer bija{e lijepa. Ali carica Vastija ne htje do}i na re~ carevu... i za to se car vrlo razgnjevi…” Estera 1, 10 – 12.
Postupak carice Vastije je razumljiv. Careva `elja je u potpunoj suprotnosti sa obi~ajima i skromnostima `ena Bliskog Istoka. Ovo car nebi ni tra`io da nije bio pod uticajem alkoholnih pi}a. Ovakav odgovor carice je bacio cara u nedoumicu, a velikani su odbijanje poslu{nosti videli kao pretnju i za njihovu lokanu vlast. Zato su predlo`ili caru da tra`i novu caricu. Tako je raspisan konkurs za novu i lepu caricu Medo-Persijskog carstva.
Rat sa Gr~kom
Dok se sve ovo doga|alo, 480. godine pre Hrista, Asver je pripremao i vojsku na Gr~ku. Imao je 5 miliona i 283 hiljade vojnika kako je rekao Herodotus i to ne ra~unaju}i kuharice i
supruge vojnika.
Reka Helespont je pre|ena zahvaljuju}i prvom pontonskom mostu koji su njegovi in`injeri konstruisali da plovi na reci. Ali taj most je sru{en velikom olujom. Asver je toliko bio ljut da je izbi~evao arhitekte. Nakon ovoga drugi most je izdr`ao i cela armija je pre{la reku.
Na uskom prolazu kod Termopila do~ekala ga je mala armija od 7000 ljudi. To je bila armija Sparte pod vodstvom Leonidasa. Ova mala armija bi zaustavila Persijance da se me|u
Spartancima nije na{ao izdajnik koji je preveo drugim putem preko planina Persijansku armiju koja je sa le|a do{la Spartancima. Leonidas je svoju armiju podelio tako da je ostalo samo 1400 vojnika u uskom prolazu. Spartanci i Tespijanci su se borili do poslednjeg ~oveka i tu svi izgubili svoje `ivote. Po nare|enju Asvera Leonidasu su
odsekli glavu i ra{~ere~ili telo.
Asver je napredovao prema Atini da bi saznao da su se svi Grci povukli na Peloponesko poluostrvo. Na tom putu u Atini, Persijanci su uni{tili Akropolis, pokrali blago iz hramova i sve
popalili i pobili.
Persijanci su bili nepobedivi na kopnu, ali na moru su do`iveli mnoge poraze. Gr~ki brodovi su pobedili u bitci kod Salamisa i tako su Asveru bile prese~eni svi putevi za dopremanje
zaliha. Zato se morao povu}i. Manja armija koju je ostavio u Gr~koj do svog povratka bila je pora`ena kod Plateje. Tako je san o osvajanju Gr~ke propao.
Izraelska nacija u opasnosti
Kod svoje ku}e Asver je vodio brigu oko izbora kraljice. Njegov izbor je pao na prelepu devojku Esteru. On za nju nije znao da je ona Jevrejka. Estera
je krunisana kao kraljica u januaru 479. godine pre Hrista.
U to vreme prvi do Asvera bio je Haman Agagit. Njegova sila je bila tako velika da su mnogi morali da mu se klanjeju kada je on prolazio gradom. Ovo ni{ta nije bilo novo za Persijance.
Ali, za Merdoheja koji je bio Jevrejin ovo bi bilo svetogr|e. Zato se nije klanjao. Kada je to Haman saznao bio je toliko ljut da je hteo da kazni ne samo Mardoheja, nego celi Izraelski narod.
Mardohej je bio Esterin stariji ro|ak. Kada je ~uo za smrtnu kaznu Izraelskog naroda to je dojavio Esteri. I on i Estera su znali da kada se objavi smrtna kazna, nema povla~enja odluke. Oboje su znali da je i Estera pod smrtnom kaznom. Zato ju je Mardohej zamolio da uti~e na cara.
Ali nije bilo ni lako do}i kod cara, ~ak ni kao prva supruga. U}i kod cara bez poziva zna~ilo bi smrtnu kaznu, ako car ne ispru`i vladala~ku palicu u znak milosti. Kada je nakon tri
dana posta i molitve u{la u prestonu dvoranu svi su zanemeli. Ali, car je pru`io svoju palicu milosti.
Estera je bila takti~na pa je pozvala cara Asvera i Hamana da joj budu po~asni gosti na gozbi. Naravno da je ovaj posiv prijao hamanu. U svom povratku ku}i prolaze}i ulicama svi su mu
se opet klanjali sem Mardohera. Besan zbog Mardohejevog pona{anja naredio je da se za njega naprave ve{ala.
U me|uvremenu kralj Asver je imao nemiran san i probudio se. Tada je zatra`io da mu ~itaju iz starih dvorskih zapisa. Me|u mnogim zapisima govorilo se i o doga|aju kada su neki
dvorani hteli da ubiju cara, a sve to je uspeo da spre~i Mardohej Jevrejin. Kada je car ~uo naredio je da se daju sve po~asti Mardoheju za njegovu odanost caru.
Za savet oko po~asti pitao je oholog i uzvi{enog Hamana, koji je u tom trenu pomislio da car misli na njega. Haman je dao savet da se ta osoba obu~e u carsko odelo, uzja{e carskog
konja i da pro|e kroz ulice [u{ana. Dok bude oprolazio da se uzvikuje njegovo ime i zasluga. Jadni Haman je trenutak kasnije saznao da }e on biti taj koji }e morati po gradu da vi~e pohvalu za Mardoheja.
Ali, Hamana je ~ekalo ne{to jo{ gore. Na poslednjoj ve~eri, carica Estera se po`alila caru na novom zakonu i objavi koja osu|uje njen narod na smrt. Car nije `elio da njegova carica
bude obihva}ena smrtnom kaznom kao i njen narod. Car Asver je postao besan i odmah je tra`io da se prona|e ko je odgovoran za tako ne{to. Ubrzo se saznalo da je za to odgovoran Haman. Sada mnoge molbe Hamana nisu na{le milost kod cara. Neki od slugu je tada pomenuo kako je Haman ve} i spremio ve{ala za Mardoheja.. Kada je car ~uo celu istoriju doga|aja naredio je da se Haman
obesi na ta ista ve{ala.
Ubistva radi vlasti
Tako su Estera i Jevrejski narod bili spa{eni od potpunog uni{tenja. Jevrejski narod po celom svetu danas slavi praznik Purim da obele`i svoje oslobo|enje od smrti. O ovom doga|aju se
mo`e ~itati u Bibliji, Knjiga o Esteri, Stari Zavet. Ali sam Asver nije bio te sre}e. 465. godine pre Hrista bio je ubijen od strane svoga vezira Artabanusa. Ali Asvera je nasledio njegov sin Artakserkses koji je par meseci kasnije li~no ubio vezira Artabanusa dok se ovaj bezobrazno {etao palatom.
Artakserkses je bio poslednji veliki Persijski car. Kasnije su do{li slabiji carevi, a 333. godine pre Hrista je Aleksandar Makedonski pre{ao reku Helespont i porazio Dariusa III. Dve
godine kasnije Darius je jo{ jednom bio pora`en, a onda i ubijen od svog generala Besusa i tako je Medo-Persijsko carstvo pre{lo u ruke Aleksandra Makedonskog.
Naslovna strana Na po~etak ove strane
Autor: dr David Down
Preveo: Dario Slankamenac
“Digging Up the Past” je seminar Adventisti~kog centra
