ANTI-GLOBALIZACIONI POKRET DANAS
Od Sijetla do Ðenove

autor: Goran M.



Sijetl, Prag , Nica, Kvebek sve do tragicnih zbivanja u Ðenovi, relativno nova pojava koju su mediji okarakterisali kao "anti-globalizacioni" pokret se širi celim svetom. Po prvi put još od ranih sedamdesetih na malim ekranima imamo prizore policije u punoj ratnoj opremi i okršaja na ulicama zapadnih metropola. Cifre koje se spominju zvuce neverovatno, od pocetnih 50.000 ljudi na ulicama Sijetla do 100.000 protestanata u Italiji. Kao grom iz vedra neba svet je obišla vest da je jedan mladi protestant ubijen u Ðenovi. Kapitalisticka država je ponovo primorana da koristi najrepresivnije mere da bi suzbila mase demonstranta. Ovaj pokret je, cini se, vecinu analiticara, medije i politicare zatekao spuštenog garda, potpuno iznenadene i nespremne. Koji su koreni ove pojave? Kakav je njen karakter? Koja je njena jacina? I uopšte koji su njeni krajnji dometi?

Ukoliko slušate medije željne senzacije ili raznorazne ultra leve frakcije i sitno-buržoaske liberale ovo predstavlja "nove šezdesete". Ovako bi po njima trebale da izgledaju "moderne revolucije" 21-vog veka. Za glavnog neprijatelja organizatori ovih protesta isticu "globalizaciju", a glavne mete su omraženi simboli iste - Svetska Banka, Medunarodni Monetarni Fond, G8, Svetska Trgovinska Organizacija i slicne organizacije. No, upravo tu pocinju razmimoilaženja izmedu dominantnih ideja u ovom pokretu i stava objektivnih marksista koji se rukovode dijalektickom analizom situacije a ne zanosom i modnim trendovima. Zato prostudirajmo dublje razloge koji su uslovili ove proteste, njihov sastav i ideje.


Koreni i socijalni sastav pokreta

U severnoj Americi, bastionu svetskog kapitalizma, istraživanje javnog mnenja je nedavno pokazalo da 75% amerikanaca smatra da veliki biznis ima previše kontrole nad mnogim aspektima americkog života. U zemlji u kojoj se kao najveca vrednost oficijalno proklamuje privatna svojina i tržiste samo 47% ljudi smatra da je ono što je dobro za veliki biznis ujedno dobro i za vecinu Amerikanaca, dok cak 66% veruje da su visoki profiti kompanijama važniji od razvitka bezbednih, kvalitetnih proizvoda za potrošace. U Velikoj Britaniji nedavno je isplivao podatak da se cak 71% konzervativnih glasaca protivi novom talasu privatizacije. Sve više ljudi ujedno postaje svesno da nešto guši ovu planetu, nešto perverzno i bolesno. U Francuskoj je lokalni farmer postao heroj nakon što je polupao Mc Donalds restoran. Ljudi su izgubili veru u "bolje sutra" i postali su veoma skepticni prema svemu.

Kriza u koju je kapitalisticki sistem upao sedamdesetih ucinila je tržište sve užim a zakone igre sve surovijim - tako da se posle neprekidnog trenda rasta srednje klase od kraja II svetskog rata deo te grupacije poceo srozavati na društvenoj lestvici. Pocetkom novog veka imamo citav sloj koji je jednostavno "ispao iz igre". Sve se teže sastavlja kraj sa krajem, radni dan je sve duži a život je sve zamorniji. Iz njihovog položaja proizilazi mnoštvo pitanja. Sa druge strane vladajuca klasa je odavno doživela svoj vrhunac i postala je istorijski prevazidena. Buržoazija više nije sposobna da odgovori na pitanja koja proizilaze iz mase protivrecnosti koje su se nakupile u par prethodnih decenija. Kako to da na ovom stupnju razvoja proizvodnih snaga i svih "cuda tehnike" 800 miliona ljudi pati od neuhranjenosti u svetu? Kako to da tri glavna menadžera Microsofta imaju vecu ukupnu zaradu od mase novca koji americka vlada izdvoji za borbu protiv siromaštva? Kako smo došli dotle da šacica multinacionalnih kompanija drži u svojim rukama 40% svetskog nacionalnog dohotka i cak 70% svetske trgovine?

Mladi sacinjavaju srce ovog pokreta. Tokom osamdesetih pop kultura je naglo skrenula desno, individualizam je bio izrazit a japi model je nametnut kao ideal. Danas ove sitno-buržoaske vrednosti mladima na zapadu izgledaju smešno. Tokom devedesetih otudenje je dostiglo vrhunac, tragalo se za alternativnim stilom života, odjednom je postalo "cool" bojkotovati Mc Donalds, brinuti za prava životinja, slušati Rage Against The Machine, citati Comskog i podrzavati Zapatiste u Meksiku. Studenti predstavljaju veliki deo ovih masovnih demonstracija, posebno onaj najradikalniji deo tzv. "crni blok" sastavljen uglavnom od mladih anarhista. Naravno, marksisti su u studente uvek gledali kao u barometar - indikator, njihove pobune su uvek nagoveštavale tendencije koje se razvijaju u dubini ostalih društvenih slojeva.


"Crni Blok"

Dakle, može se zakljuciti da su dosadašnje proteste sacinjavali uglavnom, "razocarani" deo srednje klase, mladi, nezaposleni (posebno u Evropi) i za sada još uvek mali deo radnicke klase. U Pragu, na primer, zapaženo je da ima najmanje samih Ceha u protestnim povorkama.

Iz ovakvog socijalnog sastava pokreta neizbežno proizilazi gro diskutabilnih ideja sa kojima se ovaj pokret do sada identifikovao. U pitanju je gomila egzoticnih zamisli, slogana i sitno-buržoaskih motiva i metoda. Glavni cilj vecine ovih protesta bio je da se sprece delegati da ucestvuju na skupovima vec spomenutih organizacija. Pri tome se protest gotovo uvek delio na nasilne i ne-nasilne povorke. Ovi prvi nalaze inspiraciju u otvorenom sukobu sa policijom i uništavanju simbola kapitalizma i globalizacije - banaka, lanaca brze hrane... Jedna od najjacih organizacija ovog tipa u Juznoj Evropi -"Tute Biance" objašnjavali su u medijima posle Praga kako je: "uništavanje McDonald's-a direktna akcija gradanske neposlušnosti i nove pravde odozdo". Namerno izazivanje otvorenog sukoba sa policijom je još jedna fiksacija ovog dela pokreta. Pod geslom "akcija je jaca od hijadu reci" oformljuju se specijalni bataljoni opremljeni kacigama, štitnicima i palicama koji bi navodno trebali da se obracunaju sa snagama države.

Ovakve akcije su potpuno beskorisne i stvaraju kontra-efekat, one otuduju šire narodne mase od samog pokreta i identifikacije s njim u najboljem slucaju mogu poslužiti kao savršen izgovor i opravdanje državi da upotrebi represiju i rastera sve demonstracije - nasilni i nenasilni blok, svejedno. Mi se nasilju ne protivimo na moralnoj osnovi. Kao marksisti shvatamo da je nasilje esencija funkcionisanja klasne države. Ali konkretna pitanja koja u tom momentu moramo postaviti jesu: kakav ce efekat postici takva vrsta individualne akcije? Da li ce se vladajuce familije Amerike i Evrope potresti zbog uništavanja jednog Mc Donald's-a? -Teško! Ono što njih plaši je ujedinjen i osmišljen pokret masa - jednodevni štrajk u bilo kojoj grani industrije košta kapitalisticku klasu više nego hiljadu spaljenih restorana brze hrane. Da li ovakve akcije pomažu podizanju svesti ostalih ucesnika demonstracija i onih koje pokret tek namerava da pridobije na svoju stranu? Mediji na osnovu ovih akcija ocrnjuju pokret i udaljavaju ga od prosecnog coveka koji ce posle takvih scena cak podržati državu iako se možda u pocetku solidarisao sa pokretom. Demonstranti se ocajnicki trude da probiju policijske koridone, zauzmu odredene takticke lokacije u gradu i time sprece ili bar otežaju održavanje kongresa. Kao ilustracija besmislenosti i malogradanskih poriva "skretanja pažnje na sebe" koji stoje iza ovakvih akcija navešcemo još samo akciju koju su ovi "borci protiv kapitalizma" organizovali u Londonu za 1. maj. Naime najnovija taktika zove se "gerila vrtlarstvo" - u ovoj akciji su aktivisti pokušali da se probiju kroz policijski kordon i dopru do travnjaka ispred zgrade parlamenta. Tamo su deljene lopate kojima su demontranti nameravali da zasade razne biljke, po mogucnosti savetovano je da to budu stabljike marihuane! Toni Bler se sigurno prenerazio kada je sledeceg jutra ugledao kanbis ispred parlamenta i rešio da prestane sa bombardovanjem Iraka. Ovo je naravno "najegzoticniji" primer ali dobro prikazuje apsurdnost akcija ovog tipa koje se u biti mnogo ne razlikuju od "gerilskog baštinarstva". Vecina njih se zasniva na autonomistickoj tradiciji sedamdesetih. Autonomni pokret je tada sa kampanjom borbe za ekonomski i socijalno "oslobodene teritorije", koje bi opstajale na sistemu samoupravljanja, imao dosta uspeha - posebno u Nemackoj i Italiji. Medutim ideja da ce se kapitalizam poraziti tako sto ce se oduzimati "deo po deo" teritorije i ignorisati sistem pokazao se kao iluzija. Ovi skvotovi - "oslobodene teritorije" su se pokazali kao uspešni centri za širenje alternativne umetnosti osamdesetih, medutim politicki su imali slab uticaj - pocetkom devedesetih vlada ih je ponovo preuzimala pod svoju kontrolu jedan po jedan. Tako se susrecemo sa zanimljivom pojavom koju je neko nazvao "revolucionarnim turizmom". Vec smo spomenuli da je u Pragu bilo najmanje samih Ceha - grupice mladih razocaranih svojim sitnoburžoaskim miljeom putuju od jednog grada do drugog gde god se sastaju "svetski arhitekti globalizacije" i sjajno se zabavljaju u meduvremenu boreci se protiv njih.


"Zabrinuti liberali"

Naravno, ovaj "crni blok" je, iako medijski naj-eksponiraniji, u manjini u okviru samog pokreta. Razne manje ili više radikalne leve grupe, sitno-buržoaski liberali, razne grupacije za zaštitu životne okoline i nevladine organizacije cine glavnu masu videnih demonstracija. Njihove ideje iako mozda manje "radikalne" nisu u suštini nista manje reakcionarne od "crnog bloka". Lenjin je odavno istakao kako su ultra-levicarenje i reformatorska liberalština samo dve strane istog novcica. Uopšte, citava ideja podele demonstracija na razlicite "blokove" je dosta olakšala posao policiji i vlastima. Ideja vodilja vecine organizatora ovih protesta je "spontanost iznad svega" i "pokret zarad samog pokreta". Tako ako neko želi da se zabavi uništavanjem Mc Donald's-a može to uciniti u jednom delu grada, ekolozi se sastaju po parkovima dok drugi mogu blokirati ulice ispred hotela gde odsedaju gosti konferencija. Organizatori tvrde kako upravo u ovoj vrsti "slobodnog duha" leži snaga pokreta i kako se u tome olicava njegova ultimativna demokraticnost. Iz ovakvih romanticarskih shvatanja pokreta i njegove funkcije logicno proizilaze i naivne ideje i metodi borbe. Celnici grupe G8 su vec najavili da ce se sledeci sastanak održati u planinskom rezervatu u dubini Kanade. Svi putevi ka planini bice blokirani a delegati ce dolaziti helikopterima. Kako ce se taktika "zauzimanja prostora" i sprecavanja delegata da izadu iz hotela ostvariti sada? (naravno ne sumnjamo da ce "crni blok" vec pronaci nacin da se podzemnim putevima popnu na planinu u stilu holivudskog akcionog filma).

Tipicni predstavnici vecinskog tabora u protestima su aktivisti okupljeni oko francuske organizacije "ATAK" - grupacije koja beleži neverovatan porast u clanstvu širom Evrope u poslednjih godinu dana. Oni prepoznaju da su problemi sa svetskom ekonomijom poceli sedamdesetih ali u nedostatku ozbiljnije analize kao uzrok ovog pada navode tzv. "spekulativno ludilo". Po njima je to period kada je biznis poceo da stavlja profit iznad ljudi i zapoceo sa premeštanjem kapitala van granica maticnih zemalja iz spekulativnih pobuda. Kao rešenje ATAK se zalaže za specijalnu taksu koju bi vlada uvela na kretanje spekulativnog kapitala, tim putem kapitalisti bi se po njima naterali na "razum" a pare od te takse bi se upotrebile za borbu protiv siromaštva u svetu. O naivnosti ove inicijative besmisleno je raspravljati, kao i svi ostali sitnoburžoaski liberali ATAK veruje da bi se svetski kapitalizam mogao reformisati i staviti pod kontrolu - to je kao kada bi tigra pokušavali da naterate da odjednom pocne da jede travu.


"Jadne male kornjace"

Možda i najpopularniji oblik borbe protiv svetskog kapitalizma ove generacije "revolucionara" je bojkot proizvoda odredenih kompanija. Na udaru su uglavnom "najveci neprijatelji covecanstva danas"- restorani brze hrane i Koka Kola koji uništavaju amazonske šume i ubijaju životinje, tu su zatim i sportske kompanije kao Najke koje eksploatišu jeftinu radnu snagu treceg sveta, itd...to sve može ici do potpunog iskljucenja iz potrošackog društva i pravljenja sopstvene odece, uzgajanja sopstvene hrane. Ponovo isti primer iluzije u "Gandijevske metode", apelovanje na prosecnog kupca i moc "licnog primera" koji ce inspirisati ostale ljude i na kraju srušiti kapitalizam masovnom pojavom gradanske neposlušnosti. Umesto što bojkotuju odredene proizvode bilo bi pametnije usmeriti tu energiju na drugi nacin i apelovati na radnike koji proizvode te iste proizvode, bez njih ni jedna multinacionalna kompanija ne bi mogla da funkcioniše i pravi profit.

Organizacije za zaštitu životne sredine su posebna prica. U Sijetlu se digla nevidena prašina oko zaštite džinovskih kornjaca. Naime, odredene grupacije "zelenih" su kao glavni zahtev isticali bojkot trgovine sa Kinom i ostalim zemljama treceg sveta koje ne koriste specijalne ribarske mreže koje su bezopasne za delfine I kornjace (koje ove zemlje za razliku od amerike naravno ne mogu priuštiti). Pri tome ovi "zabrinuti" liberali nisu bili ni svesni da upadaju pravo u ruke vladajucoj klasi koja se u ocekivanju krize spremala da uvede stroge protekcionisticke mere. I uopšte vecina ovih "progresivaca" je bila za bojkot i restrikciju uvoza robe multinacionalki baziranih u Kini zbog eksploatacije jeftine radne snage. Zeleni, kao uostalom i svi ostali liberali zapadnih zemalja, se "silno potresaju" oko uslova rada "jadnih malih Kineza" i buducnosti kornjaca isto kao što su se živi nasekirali zbog sudbine "jadnih malih albanskih izbeglica" i na toj osnovi podržavali imperijalisticki napad na radnicku klasu Jugoslavije iz sveg srca zeleci da im pomognu. Liberali na radnike treceg sveta gledaju kao na žrtve a marksisti kao na saborce. Klinton je naravno u to vreme ovo jedva docekao i javno podržao protestante u Sijetlu. Ovakvim programima ove grupe doprinose uceni koje velike imperijalisticke sile primenjuju da bi stisli zemlje treceg sveta i zauzeli još bolje pozicije u vec neravnopravnoj svetskoj trgovini.


Sindikati

Kao što smo vec rekli, radnicka klasa je bila dosta suzdržana do sada. Sindikati su oklevali da svesrdno podrže krstaški rat za kornjace ali i kada su ucestvovali (kao na primer u Nici ili Sijetlu) delovali su prilicno reakcionarno podržavajuci protekcionisticke mere sopstvenih država. U Americi su celnici AFL-CIO sindikata simbolicno bacali kineski celik u vodu, protiveci se uvozu stranog celika i prijemu Kine u Svetsku Trgovinsku Organizaciju i time doprineli sveopštoj anti-kineskoj histeriji. Naravno, ovakva politika korumpiranih konzervativnih sindikalnih voda ide na ruku ultra-desnicarskim tendencijama koje su marširale zajedno sa ostalima u Sijetlu pokušavajuci da regrutuju radnike u svoje redove oslanjajuci se na protekcionisticku demagogiju "zaštite domaceg tržišta" i patriotizam. Bilo kako bilo, ovo je manje-više ocekivana inicijalna reakcija radnika koji su ugroženi u nedostatku jasne internacionalisticke alternative. Proleterijat ce se sasvim sigurno prikljucivati pokretu u sve vecim brojevima i samim tim ga menjati iznutra.


Dominantne ideje

Radi lakše analize mogli bismo redom nabrojati glavne premise na kojima vec spomenuti ideolozi pokreta zasnivaju svoju taktiku i ideje:

1) da svetom trenutno vladaju multinacionalne kompanije koje su zasenile nacional-države koje više nemaju nikakvu kontrolu nad njima,
2) da je glavni problem sa kojim se covecanstvo suocava na pocetku novog veka proces globalizacije i kako se današnji sistem može okarakterisati kao "neo-liberalizam" a ne "vec prevazideni" kapitalizam,
3) kako je industrijska radnicka klasa fakticki nestala i izgubila svu svoju moc u informatickoj eri gde se ekonomija više ne zasniva na prodaji robe (industrija, prizvodnja) vec informacija i znanja.


1) Toni Negri, jedan od najpopularnijih ideologa ovog pokreta, u svom bestseleru "Imperija" tvrdi kako Imperijalizam više ne postoji! Naime ovaj italijan - koga buržoaski mediji vec proglašavaju vodom "neo-marksizma" - smatra da svetom trenutno vlada "Imperija" - sastavljena od šacice multinacionalnih korporacija koje su se otrgle od država matica. Dakle Etijopiju ne eksploatišu Francuska ili Italija vec Pezo. On cak ide dotle da tvrdi kako je americka nacional-država takode žrtva "Imperije"! Ovakve ideje nisu nikakva novina. Poznati revizionisti Karl Kaucki i Buharin su samo par godina pre II svetskog rata tvrdili kako je Lenjinova ideja zastarela i kako planetom vlada "ultra imperijalizam" u cijem intersu nije novi svetski rat. No, kao i tada ove ideje danas su samo plod bujne mašte salonskih liberala tipa Negri. One se ne zasnivaju na konkretnim cinjenicama. Naprotiv, nacional-država u svojoj istoriji nikad nije bila jaca. U eri imperijalizma vladajuce politicke klike i veliki biznis su tesno povezani. Mnoge od ovih korporacija bi brzo propale na tržištu da nemaju potporu svojih vlada. Americki celik i Kargil Korporacija (najveci svetski proizvodac žitarica i hrane) opstaju samo zahvaljujuci subvencijama koje obezbeduje americka vlada. Ne zaboravimo ni ratove koje je Junajted Frut vodio širom Južne Amerike uz Pentagon, itd.

2) Globalizam je jednostavno oblik u kome se kapitalizam pojavljuje u proteklih par decenija da bi prevazišao unutrašnje kontradikcije (mocne proizvodne snage naspram uske nacional države) i izbegao krizu. To nije ništa novo, velike kapitalisticke sile su cesto da bi preživele bile primorane da se šetaju izmedu oštrih protekcionistickih mera i "slobodne trgovine" (npr. Britanija u drugoj polovini 19-tog veka) kao što se šetaju izmedu laissez-faire modela i kejnzijanizma. Dakle od globalizacije ne treba praviti bauk. Neo-liberalizam, kao i kejnzijanizam predstavlja samo jedan oblik buržoaske eksploatacije. Globalizacija kao pojava integralne svetske ekonomije nije negativna stvar sama po sebi. Ona je preduslov za buduce internacionalno planiranje ekonomije u harmoniji. Upravo zbog toga naša parola za razliku od anarhista nije "uništite Svetsku Trgovinsku Organizaciju!" niti je ona "demokratizujte Svetsku Banku!" poput liberala. Parola za koju se mi zalažemo je "Ekspropriacija!" - preuzmite sve te organizacije i korporacije i stavite ih pod kontrolu ljudi koji rade u njima!" Cemu uništavanje Mc Donald's-a kada nam ti objekti mogu sutra poslužiti za narodne restorane? Pod novim sistemom socijalne jednakosti i kolektivne svojine nad sredstvima za proizvodnju ove globalne organizacije mogu funkcionisati u interesu svih. Ubacivanjem ovakvih ideja samo se diže dimna zavesa i skrece pažnja sa suštine, dakle, naš problem nisu ni globalizacija, niti neo-liberalizam vec kao i protekla dva stoleca - kapitalizam.

3) Slabo ucešce radnicke klase u ovim dogadajima može se delom objasniti i stavom vodstva anti-globalizacionog pokreta koji proizilazi iz njihove izvrnute analize socijalnih odnosa danas. Oni veruju da je radnicka klasa "prevazidena" i da više ne igra centralnu ulogu u društvu, pogotovo na zapadu, gde su se radnici "utopili u sistem". Prica se o nestanku radnicke klase zajedno sa izdizanjem tzv. uslužnog sektora i informatike i zapostavljanjem industrije kao tradicionalnog oslonca buržoazije. Procvat ovakvih ideja je logicna posledica dvo-decenijske defanzive radnicke klase. Za razliku od pocetka prošlog veka kada je ujedinjena radnicka klasa bila osnovni pokretac svih znacajnijih promena u društvu koje su zahvatile sve slojeve od studenata do srednje klase, današnja generacija nikada nije osetila snagu radništva niti do kraja shvatila njegov potencijal. Zbog toga se danas u svetu insistitra na "gradanskim protestima" i "gradanskim štrajkom" (primetite da je ovo omiljeni termin i naše nove vlasti). No, tu se javlja ocigledan problem jer i Bil Gejts i cistacica u Majkrosoftu jessu "gradani" pa ipak izmedju njih postoji ocigledna razlika. Suprotno od popularnog mišljenja radnicka klasa je u svetskim razmerama doživela neverovatan porast - sa 285 miliona 1980-te do 407 miliona 1995-te. Istina je da se u razvijenim kapitalistickim zemljama nova radna mesta otvaraju uglavnom u uslužnom sektoru, medutim cak je i tamo industrijska radna snaga doživela blag porast za milon radnika u poslednjih 20 godina. Bez obzira da li neko provodi osam sati dnevno nad proizvodnom linijom ili u stolici ispred kompjutera osnovna kontradikcija izmedju kapitala i radne snage ostaje.


Buducnost pokreta

I pored svih ogranicenja koje ovaj pokret ima, bila bi velika greška zauzeti sektaški stav i a priori odbaciti bilo kakvu vezu s njim i ignorisati ga. Anti-globalizaciono raspoloženje medu masama je definitivan znak da se nešto menja u svesti ljudi. Mase koje je ovaj pokret radikalizovao i koji su zapocele borbu, otvorene su za nove ideje. Neizbežna kriza u koju kapitalizam sve dublje zalazi samo ce ubrzati taj proces. Zadatak marksista je da aktivno ucestvuju u ovim dogadanjima i pruže revolucionarnu alternativu sadašnjem kursu sitno-buržoaskog vodstva. Ako se pažljivo objasne - naše ideje bi lako mogle postati dominantne u bližoj buducnosti, posebno imajuci u vidu ocekivani masovan priliv radnicke klase u pokret. Setite se samo "gradanskih" protesta u Srbiji 1996-te. Njih su sacinjavali uglavnom studenti i srednja klasa vecih gradova - samim tim njihov oblik je potsecao na manifestacije u Sijetlu i Veneciji. Bili su maštoviti, zabavni sa dosta muzike, pištaljki, posuda, humora i vatrometa - ljudi su išli na trgove da bi se zabavili. 5. oktobra, kada je deo radnicke klase odlucio da se prikljuci pokretu, doživeli smo nešto sasvim drugacije - protest je bio mnogo efikasniji, samopouzdaniji, mete su bile jasnije, masa nezaustavljiva. Energija se nije trošila na sporedne stvari - važan je bio cilj. Nema sumnje da ce i svetski "anti-globalizacijski" pokret doživeti "procišcenje iznutra" i otvoriti se za revolucionarne ideje cim se proširi njegova baza.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Istorija snowboarda

Uvod

Od kada je prvi put predstavljen sirim narodnim masama snowboard ne prestaje da odusljevljava kako mlade tako i starije ljubitelje zimskih sportova. Do pre par godina najpoznatija zabava u zimskim centrima je bilo skijanje, ali snowboard je vrlo brzo preuzeo primat i postao #1 zimski sport.

Dobro, sve je to u redu ali kako je sve pocelo? Ko su ljudi koji su za sve to krivi? Kome je pala ta luda ideja da zaveze svoje noge za jednu dasku i pusti se niz skijasku stazu? Da li bi mi poverovali kad bi vam rekao da iza svega ovoga stoji covek sa nasih prostora??!!

1929. - M.J. "Jack" Bruchett

Tesko je reci ko je zaista izmislio snowboard, ali recimo da je sve pocelo 1929 godine, kada je M.J. "Jack" Bruchett uzeo drvenu dasku i pokusao da pricvrsti svoje noge za dasku parcem tkanine. Naravno on je ovu svoju napravu koristio za spustanje niz snezne padine, ali ova daska nije bila ni prblizna snowboardu koji mi danas znamo.

1965. - Sherman Poppen

Na sledeci korak u razvoju snowboarda cekalo se preko 30 godina, a taj korak je ucinio hemijski inzinjer iz SAD Sherman Poppen.

Poppen je spojio dve skije i na njihovom vrhu privezao je obican kanap koji je trebao da pomogne pri kontrolisanju daske. Sherman Poppen je uradio sve ovo da bi svojoj cerki obezbedio novu vrstu zabave. Ubrzo ova "igracka" je postala vrlo popularna medju prijateljima Shermanove cerke tako da je on morao da napravi jos par njih. Ubrzo je i patentirao svoj proizvod pod nazivom The Snurfer, po predlogu njegove zene. Tokom 1966. Snurfer je prodat u vise od pola miliona primeraka, a Poppen je cak uspeo i da organizuje takmicenja, doduse samo za decu. Ova takmicenja su uspela da privuku i Jake Burtona, koji je ubrzo postao pravi sampion u ovoj disciplini a kako cete videti kasnije i jedan od pionira u proizvodnji snowboard opreme.

1969. - Dimitrije Milovich

Prvi covek koji je poceo sa proizvodnjom snowboarda je bio Dimitrije Milovich. On je spojio tehnike surfovanja i skijanja i napravio je nesto slicno danasnjim snowboard daskama. Proizvodnju je unapredio kada je 1972. otvorio kompaniju Winterstick. Milovich je dosta doprineo razvoju snowboarda, ali i popularizaciji ovog zimskog sporta. Naime njegovi proizvodi su nasli svoje mesto kako u Newsweek-u, tako i u Playboy-u sto je doprinelo da se glas o ovom sportu prosiri citavom planetom.

Dimitrije Milovich je ostao u poslu sve do 1980. godine kada je prestao sa radom, ali je zato i dalje aktivan u populirizaciji ovog sporta, i unapredjivanju opreme i pravila takmicenja. Jos uvek ga smatraju ekspertom u ovoj oblasti.

1977. - Jake Burton

Secate se Jake Burtona - klinca sampiona na Snurferu? Kada je 1977 godine diplomirao na New York Univerzitetu, poceo je sa razvojem snowboarda. On je uspeo da pobedi na jednoom od Snurfer takmicenja koristici Snurfer koji je sam dizajnirao. Medju najvaznijim promenama koje je on uneo je sigurno i sistem vezova koje je sam dizajnirao, i koji su doprineli boljoj kontroli snowboarda.

Vec 1979. Sherman Poppen je prestao sa proizvodnjom Snurfera, i vratio se svojoj originalnoj profesiji, hemiji.

Burton je nastavio sa proizvodnjom i vec 1980 je uspeo da znatno unapredi snowboard primenjivanjem iste tehnologije na snowboard kao i kod skija. Ubrzo su i njegovi konkurenti pratili isti trend i poceli su su proizvodnjom slicnih snowboardova.

1977. - Tom Sims

Paralelno sa Burtonom, Tom Sims je takodje poceo proizvodnju svoje verzije snowboarda. Sims je bio pravi zaljubljenik u skateboarding, tako da je hteo da proba i skateboarding tokom zime. Za ovo mu je bila potrebna nova igracka. On je na jednoj drvenoj dasci pricvrstio komad tepiha, dok je donju stranu daske oblozio aluminijumom. Ubrzo je shvatio da njegov proizvod ima svetlu buducnost, pa je sa svojim prijateljem Chuckom Barfootom poceo proizvodlju snowboarda u svojoj garazi. Oni su radili zajedno sve do 1980. godine kada su se razisli, posto je Sims potpisao ugovor sa velikom kompanijom Sport Vision, dok je Barfoot pokusao da osnuje sopstevnu kompaniju. Medjutim, Barfoot nije uspeo da izdrzi konkurenciju, Burtona i Simsa.

Dalji razvoj

Tokom osamdesetih snowboarding pocinje svoj veliki uspon. Pocinju prva velika takmicenja - Suicide Six trka u Vermontu 1982. godine bila je prva oficijalna trka snowbordova. Cilj trke je takoreci bilo samo preziveti, jer se trka odrzavala na vrlo strmim ledenim liticama.

Pocetkom osamdesetih pocinju i prvi snowboard magazini - International Snowboarding Magazine(1981), Apocalypse Snow(1986 - Francuska). Izlaskom frncuskog casopisa za snowboard 1986. snowboarding se seli i u Evropu gde mladi pocinju sa organizovanjem takmicenja. Jedno od najpopularnijih je naravno bilo i takmicenje u St. Moritzu, Svajcarska. Od tada pocinje groznica snowboarda, koja hvata ceo svet i devedesetih postaje nezaobilazna zabava u zimskim centrima.

(preuzeto sa maksimalno.com)

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Greske u filmovima

Indijana Dzons 1

· Gledajte senku kamena koji Indi gurne da bi pobegao iz Bunara Dusa ... kao da stena skakuce niz pesak.

· Radnja se desava 30-tih, a mapa pokazuje Irak, Iran i Izrael. Izrael je nastao tek 1948, a Irak i Iran su tada cinili Persiju.

· Kada se Indi, u Bunaru Dusa, nadje oci u oci sa zmijom, po odrazu kobre, otiscima prstiju i prasini vidi se da ih razdvaja staklo.

· Indi i Salah gledaju u bunar dusa. Salah je desno a Indi levo. Onda Indi baci baklju, kadar cas prikaze unutrasnjost, i kada se vrati na dvojcu junaka, ovi su zamenili mesta.

· U vise scena Indi izgubi svoj pistolj, ali ga uvek ima pri ruci.

· U Merioninom baru, Indi, bez punjenja, ispali jedno 20 metaka, iako burence prima samo 6.

· U sceni kada Indija napadne ratnik koji opasno vrti macem, ovaj samo izvuce pistolj i ukoka ga. U originalu, Indi bi trebalo da ga onesposobi bicem, ali za vreme snimanja Harison Ford je, iz zezanja, izvuao pistolj, sto se svidelo reziseru. Tako je nastala jedna od najupecatljivijih scena filma.

· Pre nego sto spale Merionin bar, ona sedne i izvuce medaljon iz kosulje, dok joj je jos uvek okacen o vrat. Za trenutak kadar prelazi na medaljon, a onda se vraca na Merion. Medaljon je sad slobodan, i ona ga kaci na sto.

· U Bunaru Dusa se, na zidovima, vide hieroglifi C3PO i R2D2, iz "Ratova Zvezda".

· Dok Indi trci Kairom, trazeci coveka koji nosi korpu sa Merion, fleka od znoja na njegovim ledjima je cas veca, cas manja.

· Dok se Indi krece ispod kamiona (nakon sto ga je svaba bacio kroz vetrobran), vidi se da je po sredini puta iskopan sanac, da bi kaskader imao mesta za svoj podvig.

· U Bunaru Dusa, Merionino donje rublje je cas crno, cas belo.

· U jednom trenutku, dok se Indi bori protv nacista, vidi se svaba koji nosi pancerfaust. Ovo oruzije je nastalo tek cetrdesetih, znaci skoro deset godina kasnije od trenutka desavanja filma.

· Nekoliko puta tokom tuce na kamionu koji vozi kovceg, resetke sa kabine otpadaju, i vracaju se na mesto.


Indijana Dzons 2

· Na kraju, Indi se drzi za ostatke pokidanog mosta a urodjenici ga gadjaju strelama. Jasno se vidi kako se dve strele odbiju od njegovih ledja.

· Na samom kraju, slon okupa Indija i zensku, dok se ljube. Ako pazljivo gledate, videcete da se Harison zgrci u iscekivanju, trenutak pre nego sto ga polije voda.

· Dok se junaci penju u camac za spasavanje, na avionu koji se rusi, klinac (koji je zaglavljen izmedju Indija i zenske) kaze "Indi, ne mogu da disem", ali mu se usne ne mrdaju.

· Kad zensku uvode u hram, nosi gomilu ogrlica. Kada je, malo kasnije, zakace na masinu za mucenje, vise ih nema.

· Za vreme tuce u hramu, Indijeva torbica je cas na jednom, cas na drugom ramenu. I krv na usnama povremeno zameni strane.

· Kad Vili (zenska) visi na litici, dok voda izbija napolje, ne nosi obucu. Kada, malo kasnije, prelazi most, nosi sandale.

· Kad klinac propadne kroz most, nastane poveca rupa. Njoj se kasnije gubi trag.

· Kada Mola Ram natera Vili i klinca da krenu niz most, zenska je napred, a mali iza. Kada se kasnije Indi sprema da presece most, Vili i klinac su zamenili mesta.


Indijana Dzons 3

· Kada se Indi na pocetku bije na brodu, lupe ga po licu i krv mu je sa jedne strane. Trenutak kasnije, krvari sa druge strane usta.

· Indi leci svog oca tako sto mu daje vodu iz Grala. Dok mu daje vodu, okrene gral naopacke, da bi ispala i poslednja kap napitka. Sekund kasnije, matori uzme gral, i u njemu jos ima jos dosta vode.

· Da bi prosao prvu smrtnu zamku, Indi mora da klekne pred bogom. To i uradi, cime izbegne prvo secivo, ali se baci da bi izbegao drugo. Zar pobozan covek mora i da se kotrlja pred bogom?

· Indi i Markus bez problema udju u Italiju. U to vreme, Italija je vec bila fasisticka zemlja, sto bi dvojci amerikanaca znatno otezalo dobijanje odobrenja.

· Indi i Elza idu kroz katakombe, i nafta im je do struka. Zar ne bi iskrice, koje stalno padaju sa Indijeve baklje, izazvale eksploziju?

· Kada dodje do eksplozije u katakombama, junaci prevrnu kovceg i tako se zastite. Sekund pre toga, Elza je nosila baklju. Sta se desilo sa bakljon?

· Dok tenk pada niz liticu, otpadne kupola sa topom, ali kada junaci pogledaju dole, kupola je netaknuta.

· U toj sceni, frizura Son Konerijeve brade se menja iz kadra u kadar.

· Kada Indi pokazuje Markusu dnevnik, zatvori knjigu cetiri puta, bez da je ijednom otvori.

· Kada Indi pokusava da predje preko plocica sa bozijim imenom, stane na pogresnu i pod pukne a Indi se spase tako sto se uhvati za susednu plocicu. Plocica za koju se uhvatio je takodje bila pogresna.

· Kako uopste Elza i zlikovac prodju preko plocica, neznajuci za foru sa bozijim imenom.

· Kada Indi i Elza nadju drugi trag (stit viteza u katakombama), Indi prekopira sadrzaj na papir i stavi ga u carapu. Kasnije, junaci moraju da plivaju kroz benzin i isplivaju iz sahte. Kad stignu u hotel, vade papir koji je suv.

· Na pocetku se mladi Indi bije sa nekim tipovima na krovu vagona sa nosorogom. Za samo nekoliko sekundi, koliko traje tuca, pejzaz u pozadini se menja od sume, preko kamenjara i livade, do litice.

· Zemlja u kojoj se, navodno nalazi gral, se zove Republika Hataj. Nikad nije postojala takva zemlja. Hram u kome se nalazi gral je, u stvari, deo antickog grada Petre, koji se nalazi u Jordanu. Pored toga, zasto bi precednika republike oslovljavali sa "vasa visosti"?

· Radnja filma se desava 40-tih. Medjutim, jednom prilikom pokazuju rutu leta, koja prolazi preko okeana. Interkontinentalni letovi su usavrseni tek kasnih 50-tih.

· Kada Indi dvogledom gleda kolonu svaba, odsjaj od stakla upozori zlikovce na njegovo prisustvo. Medjutim, u krupnom planu se vidi da je Indiju sunce iza ledja, i da zapravo stvara senku na staklima dvogleda.

· Kada Hitler da Indiju autogram, potpis je jasno citljiv. Hitlerov rukopis je, u stvari bio zvrljotina, cega su autori bili svesni, ali su se, zbog publike, ipak odlucili za citljiv autogram.

· Dok je Indi speluovao "iehovah", nije stao na H i A, poslednja dva slova.

· Avion kojim Indi i njegov cale beze sa cepelina je De Havilland "Tiger Moth" - Avion britanskog RAFa, napravljen za trening. Malo je verovatno da bi se takav avion nasao na nemackom cepelinu.

· U stanu u Veneciji, Markus kaze: "Znao je sve, osim imena grada", i zatvori dnevnik. Kadar se za sekund promeni i dnevnik je ponovo otvoren. Markus ga ponovo zalupi. Indi mu ga uzme, i opet je otvoren.

· Konji koje Indi ukrade Nemcima su razlicite boje od onih kojima stigne do hrama.

· Za vreme drugog izazova, Indi stane na "O", i ploca iza njega se srusi. Sekund kasnije, ponovo je cela.



Umri muski 1

· Kada sef otkrije mrtvog tipa u liftu (Sada imam pusku - HO HO HO !), iznerviran ga sutne. Malo pre toga, les mrdne glavom i namigne.

· Brusova kosulja promeni boju kad izadje iz ventilacionih cevi. Prvo je prljava pa bela.

· Kad teroristi lansiraju raketu na oklopno vozilo, po drugi put polome isto staklo na zgradi.

· Kada Brus radi na kompjuteru sa touch-screenom, pritisne na taster na kome pise GENNARO. Taster promeni boju, ali se i natpis promeni u GENNERO.

· U raznim scenama prozori na zgradi se lome cas teze, cas lakse.

· Brus stize u LA oko 6 sati i divi se prelepom zalasku sunca. U to vreme godine, sunce zalazi mnogo ranije.

Umri muski 2

· Brus koristi "Pacific Bell" telefonsku govornicu, mada je ta kompanija zaduzena za govornice na zapadu Amerike.

· U scenama kad Richard Thornberg daje izvestaj iz aviona, nekoliko puta drzi telefon naopacke.

· Kada se McClane i major Grant bore na krilu aviona, Grantova usta su prvo krvava, pa posle nisu.

· Avion bi pomocu aparata ILS (instrument landing system) mogao da sleti i bez svetla. Sa druge strane toliko snega bi ucinilo taj poduhvat nemogucim.

· Teroristi koriste Kenwood 46AT Handheld voki-tokije koji rade na 440Mhz. Vojska ima Kenwood TS-850 Radio prijemnike, na 30Mhz-3Mhz. Kako su onda mogli da pricaju?

· Brus opisuje teroristicko oruzije kao "Glock 7". Najmanji broj u Glock porodici je "Glock 17".

· Brus odvrne poklopac rezervoara aviona i zapali gorvo koje pocne da ispada. Avion u filmu, B747, uopste i nema taj poklopac. Pored toga, avionsko gorivo JET A-1 (kerozin) je nemoguce tek tako zapaliti.

· Kada se McLane bori sa dvojcom terorista jedan od njih pogodi sprej koji Brus drzi u ruci. Bocica bi tada trebalo da eksplodira, ali ...

· Nije moguce pucati sa laznom i pravom municijom iz istog oruzija, bez nadogradnje BFA (blank firing attachment).

· Kada Holin avion sleti, prikazuje se pilot koji polako gasi 4 motora. Taj avion, medjutim, ima samo 3 motora (L-1011 TriStar).

· Kruzeci Washingtonom, avioni bi mogli da se spuste na najmanje jos 5 drugih aerodroma, ili da odu do New Yorka, Philadelphije, Bostona, Hartforda ... Pored toga, mada nema komunikacije izmedju pilota i aerodroma, poruku bi moglo da posalje barem jos 15 drugih radio stanica.

Umri muski sa osvetom

· Kada Vilis vozi kroz park, vide se tragovi prethodnih, neuspelih pokusaja.

· U sceni kod fontane (sa bombom i galonima vode) Brus pozove zlikovca i antena je spustena. Kadar se malo promeni i antena je sad podignuta.

· Nemacki koji se govori u filmu je glupost - sustina je tu, ali ostalo nema veze sa stvarnoscu.

· Scena na mostu nije snimana u New Yorku (sto se vidi po nedostatku visokih zgrada), nego u Charlestonu, South Carolina. To je zato sto se tamo nalaze 2 mosta, jedan pored drugog, tako da nisu morali da montiraju skele.

· Nakon sto zlikovci stignu do severnog stajalista za kamione, jedan nemac kaze da ce helikopter da bude spreman za 10 minuta (sto pise na titlu). Medjutim, ako malo poslusate, nemac kaze "...in zwanzig Minuten", sto znaci za DVADESET minuta.


Svet nije dovoljan

· Na kraju filma na ekranu se vide cela Bondova kola koja su u filmu bila presecena na dva dela.

· Bond se ispaljuje iz torpeda podmornice koja se nalazi na dnu okeana i uspeva da izroni na povrsinu a sve to radi bez sigurnosnog odela. Pri toj brzini coveku bi pukle bubne opne i krv bi zbog velikog pritiska pocela da izlazi na usta, nos, oci i usi.

· Zasto se motor muci kada Bond skoci na glaider za vreme jurnjave na planini?

· Kada je naftovod eksplodirao, eksplozija je polomila drvece kao da ga je neko isekao motornom testerom...

· Kada je Bond, na pocetku filma, uskocio u brod da bi jorio snajperistu on nije nosio kacigu. Medjutim kada je Bond udario u veci brod i poceo da se prevrce u vazduhu jasno mozete videti da vozac nosi kacigu.

· Zasto Elektra koristi Windowse 2000 ( tada je jos bila beta verzija ) da upravlja svojim naftovodom. Nije bas pametno koristiti beta verzije za vazne stvari...

· Kupola na koju je pao Bond iz balona je napravljena od fliksibilnih ploca koje sluze za zastitu od vetra. One sigurno ne bi mogle da izdrze Bondovu tezinu.

· Kada se Bond i Elektra spustaju niz planinu da bi proverili naftovod jasno mozete videti tragove skija. Posto oblast bas ne izgleda kao popularno mesto za skijanje ne bi trebalo da se vide tragovi ( tragovi su mogli da se vide od predhodne inspekcije naftovoda ali bi oni sigurno bili vec zatrpani snegom ).

· Sekundara na satu u celiji u kojoj se nalazi M se uopste ne pomera.

· Kada pominju kako je glavnom zlikovcu mozak probio metak i da on zato ne oseca bol, M pomonje tacan deo mozga kroz koji metak putuje - Medulla Oblongata. Taj deo mozga je zaduzen za disanje i rad srca i covek ne moze da zivi sa metkom u tom delu mozga.

· Za vreme pucnjave kada Renard bezi iz bunkera mozete videti da se jedan cuvar bacio na pod i poceo da vristi iako niko nije uperio pistlj ili ispalio metak u njega.

· Bond je prvo ispalio gornji torpedo. Kada je kamera opet prikazala Bondov camac donja rupa za torpedo je bila prazna, a on je opet ispalio gornji torpedo.



Razno

Vrisak 3: U kuci u kojoj se kriju jadni, preplaseni glumci nestaje struje. Svejedno, na neki neobjasnjiv nacin, Ghoastface uspeva da im posalje poruku faksom.

Psiho: Dzenet Li vozi celim putem od Arizone do Kalifornije sa menjacem u leru. Kad bi Hickok mogao da nam pokaze kako se to radi, krize benzina bile bi proslost.

Supermen: Iako je Supermen potpuno savrseno bice koje leti i moze da vraca vreme unazad, ipak nije uspeo da sacuva zdrave zube. Uocljive plombe kod Kristofera Riva. Takode je i interesantna cinjenica da Marlon Brando nosi roleks na planeti Kripton. Nemamo pojma kako je taj sat dospeo tamo.

Moje pesme, moji snovi: Ovo je dobro. Kutija od pomorandzi sa natpisom "proizvedeno u Izraelu" u Salcburgu 1938. godine, "samo" 10 godina pre osnivanja pomenute drzave.

Planeta majmuna: U poslednjoj sceni, koja se dogada u rusevinama Njujorka, Sunce zalazi na istoku - nad Atlantikom.

Sta se dogodilo sa Bejbi Dzejn: Mardzori Benet zove Bet Dejvis i zakazuje sastanak sa njenim sinom, ne ostavljajuci adresu. Momak se ipak pojavljuje. Telepatija.

Isijavanje: Kurir hotela stalno okleva da isprica Dzek Nikolsonu pricu o prethodnom upravniku hotela... U toku tog "natezanja" ime upravnika se neobjasnjivo menja i od Carlsa postaje Dilbert.

Park iz doba jure: Borovi i jele usred Kostarike. Mozda, ali samo pod dejstvom jakih droga.

Prohujalo sa vihorom: Dok Klerk Gebl unosi ranjenog Leslija Hauarda u sobu, Olivija de Hevilend im osvetljava put - lampom sa elektricnim gajtanom.

Pretparacke price: Semjuel L. Dzekson i Dzon Travolta su tako brzi da se rupe od metaka na zidu pojavljuju i pre nego sto su ubili momka u stanu.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Cudo u Odžacima


Posle svega što se protekle decenije dešavalo u našoj zemlji lako bi se moglo pomisliti da nas zaista više ništa ne može iznenaditi. Po ko zna koji put život nas je demantovao. Sanjivu svakodnevicu našeg malog mesta na severu Backe, raspršila je jedna neobicna pojava.

22.05.2001. oko 10 casova meštani su primetili da je jedna velika površina u žitnom polju nedaleko od pruge cudno polegla. Pažljivijim posmatranjem uocilo se da je u pitanju formacija koja se sastoji od velikog kruga, precnika oko 50 metara i dva manja, identicnog precnika (oko 7,5 metara), simetricno rasporedena, koje spaja rašljasta linija širine oko 3,5 metra a dužine preko 100 metara!

Medutim ono što se nije moglo videti sa zemlje videli smo dva dana kasnije iz vazduha; monumentalna pravilnost ove pojave ostavila nas je bez daha, i istovremeno se nametnulo nekoliko pitanja: ko ili šta je napravilo ovaj izvanredno precizni trag? Ako je to ljudska tvorevina, kako je moguce da baš niko nije primetio ljude u polju iako u blizini uvek ima seljaka po njivama? Kako nema njihovih otisaka, s obzirom da su krugovi udaljeni od zemljanog puta nekih cetrdeset metara (osim ako nisu skocili padobranom)?

Ako su krugovi neka vrsta prirodnog fenomena (kovitlaci, vetar , radijacija, zvuk…), šta je uzrok i kako to da se sada prvi put javljaju? Oni smeliji, ljubitelji Dosije iks misterija imaju naravno drugacije pretpostavke koje se krecu u rasponu od medunarodnih zavera do vanzemaljaca…

Kako bilo, ostaju cinjenice, ostaju krugovi: precizni oblici, žito koje je poleglo a nije iseceno vec savijeno i to u spiralnoj kretnji, nema vidljivih dokaza da su ljudi ulazili u njivu, vreme je bilo oblacno sa umerenim vetrom i sa slabom kišom. Ako mi dozvolite da govorim subjektivno, boraviti neko vreme unutar ove fantasticne formacije, izuzetan je osecaj koji prosto daje coveku pozitivan energetski naboj koji ostaje neko vreme i vibrira u vašem telu i kada napustite krugove.


Tako je bar za sada, dok se ne naviknemo…

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

TOP