1. Nam-mjoho-renge-kjo: Krajnji Zakon koji prožima sve pojave u univerzumu. Temeljna komponenta budizma Ničirena Dajšonina; izražava pravu suštinu života koja dopušta ljudima da direktnim putem koriste svoju prosvetljenu prirodu. Mada se najdublje značenje Nam-mjoho-renge-kjoa otkriva jedino kroz praktikovanje istog, literarno značenje je: nam (posvećenost), aktivnost praktikovanja budizma; mjoho (Mistični Zakon), suština univerzuma i njegovih pojavnih manifestacija; renge (lotosov cvet, koji cveta i zasejava se istovremeno), simultanost uzroka i posledice; kjo (sutra, glas ili učenje Bude), sve pojave. Invokaciju Nam-mjoho-renge-kjoa je ustanovio Ničiren Dajšonin 28. aprila, 1253. u hramu Seičo-đi u provinciji Ava.Vrh
2. Ničiren (1222-82): Osnivač budizma na kojem SGI temelji svoje aktivnosti. Ispisao je istinski predmet obožavanja, Gohonzon, koji služi za usmerenje uma, i ustanovio je invokaciju Nam-mjoho-renge-kjoa kao univerzalnu praksu za dostizanje prosvetljenja. “Dajšonin” je počasni naziv koji znači “veliki mudrac”. Rođen je 16. februara, 1222. u malom ribarskom selu u Kominatou u provinciji Ava u Japanu. U svojim pisanim delima izjavljuje da je ispisivanje Gohonzona “…razlog mog dolaska na ovaj svet” (MW-1, str. 30).Vrh
3. Zai gohan: Literarno, zai znači postojati; go je prefiks iz poštovanja i u ovom slučaju znači “Ničiren Dajšoninovo”; han znači “lični pečat”. Ničiren Dajšonin je rekao da je dao uputstvo onima koji ispisuju Gohonzon da stave reč gohan ispod njegovog imena. Vrh
4. Dai Bišamon-teno (Veliki Nebeski Kralj Vaišravana):  Jedan od Četiri Nebeska Kralja koji se pojavljuje u Lotos sutri i zavetuje da štiti sve koji grle sutru. Bišamon živi na pola puta niz severnu stranu planine Sumeru¹  i štiti sever, a prate ga dve vrste demona zvanih jakša (jap. jaša) i rakšasa (rasetsu). Bišamon je prevod sanskritskog Vaišravana. Ovaj bog je rekao da će uvek štititi mesto gde Buda propoveda i da će slušati Budina učenja. U dvadeset šestom poglavlju Lotos sutre on daje reč da će štititi sledbenike sutre.Vrh
5. “Onaj ko nudi ponude požnjeće dobru sreću koja prevazilazi deset počasnih naziva Bude.” Deset počasnih naziva koji izražavaju Budinu moć, mudrost, vrlinu i saosećajnost su:
 
a.  Takodošavši-onaj koji je došao iz sveta istine. Buda koji utelovljuje temeljnu istinu o svim pojavama i shvata   zakon kauzaliteta koji prožima prošlost, sadašnjost i budućnost.
b.  Vredan ponuda-onaj koji je kvalifikovan da prima ponude od ljudskih i nebeskih bića.
c.  Pravo i univerzalno znanje-onaj koji ispravno i savršeno shvata sve pojave.
d.  Savršena jasnoća i ponašanje-onaj koji razume večnost prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i koji savršeno izvršava dobra dela.
e.  Dobro otišavši-onaj koji je otišao u svet prosvetljenja.
f.  Onaj koji shvata svet-onaj koji razumeva sve svetovne i religiozne stvari kroz svoje shvatanje zakona kauzalnosti.
g.  Nenadmašno vredan-onaj koji stoji povrh svih  živih bića.
h.  Vođa ljudi-onaj koji podučava ljude i vodi ih ka prosvetljenju.
i.   Učitelj bogova i ljudi-učitelj koji može biti vodič svim ljudskim i nebeskim bićima.
j.   Svetski poštovani Buda-probuđeni obdaren savršenom mudrošću i vrlinom, koji može zadobiti poštovanje svih ljudi.Vrh
6. Namu Anrjugjo Bosatsu (Bodisatva Čvrsto Ustanovljenih Praksi): Jedan od četiri bodisatve vođaâ Bodisatvi Zemlje. Pojavljuje se u petnaestom poglavlju Lotos sutre. U skladu sa Tao-hsienovom²  “Dopunom reči i fraza Lotos sutre (Hoke Mon gu Fušo Ki), četiri  bodisatve predstavljaju četiri Budine vrline: pravo ja, večnost, čistotu i sreću. Bodisatva Anrjugjo prestavlja sreću, neuzdrmljivo stanje života ispunjeno radošću. Vrh
7. Namu Đjogjo Bosatsu (Bodisatva Čistih Praksi): Jedan od četiri vođe Bodisatvi Zemlje. Pojavljuje se u petnaestom poglavlju Lotos sutre. Tao-hsijenov Hoke Mongu Fušo Ki kaže da četiri bodisatve predstavljaju četiri vrline Budinog života – pravo ja, večnost, čistotu i sreću. Bodisatva Đjogjo predstavlja čistotu; stanje čistote života koje nikada nije pod uticajem okolnosti.Vrh
8. Namu Šakamuni-butsu (Šakjamuni Buda): Prvi zabeleženi buda i utemeljitelj budizma, rođen pre oko 2500 godina. Bio je sin Šudodane, kralja Šakji, malog plemena čije je kraljevstvo bilo smešteno u podnožjima Himalaja, južno od današnjeg centralnog Nepala. Šakja iz Šakjamuni je uzeto iz imena ovog plemena, a muni znači mudrac ili svetac. Njegovo prezime je Gautama (najbolja krava), a ime koje mu je dato na rođenju beše Sidarta (onaj koji je postigao cilj), mada neki naučnici kažu da je to titula koju su mu kasniji budisti dali iz počasti zbog prosvetljenja koje je postigao. Pedeset godina izlagao je razne sutre (učenja), koja kulminiraju u Lotos sutri kojom obznanjuje svoje krajnje učenje. Lotos sutra obezbeđuje teoretsku osnovu za Gohonzon.Vrh
9. Namu Taho Njorai (Takodošavši Mnogih Blaga): Buda koji se pojavljuje, sedevši u Kuli s blagom, na Ceremoniji u vazduhu da posvedoči istinu Šakjamunijevih učenja u Lotos sutri. Prema jedanaestom poglavlju Lotos sutre, Taho Buda je živeo u svetu Blaga Čistote u istočnom delu univerzuma. Dok je još bio okupiran bodisatva praksom, zarekao se da će se, čak i ako uđe u nirvanu, pojaviti, u Kuli s blagom, i potvrditi valjanost Lotos sutre gde god se ova može podučavati. U jedanaestom poglavlju, Šakjamuni saziva sve bude iz čitavog univerzuma. Onda otvara Kulu s blagom i na Tahoov poziv seda pored ovog bude.

    Tjen-tai interpretira to što Taho i Šakjamuni sede jedan uz drugog u Kuli s blagom kao fuziju stvarnosti i mudrosti (jap. kjoiči mjogo), gde Taho predstavlja objektivnu istinu ili vrhunsku stvarnost, a Šakjamuni subjektivnu mudrost da se ova pređašnja shvati. Štaviše, Taho Buda predstavlja svojstvo Zakona, a bude iz celog univerzuma svojstvo akcije; zajedno, oni predstavljaju “tri svojstva”.³
    Ničiren Dajšonin koristi ove Tjen-taijeve interpretacije i dalje tvrdi u “Nasleđu vrhovnog zakona života” da Šakjamuni i Taho predstavljaju život i smrt, dve faze kojima je suština života podvrgnuta. Vrh
10. Namu Đogjo Bosatsu (Bodisatva Superiornih Praksi): Jedan od četiri bodisatve vođâ Bodisatvi Zemlje. Pojavljuje se u petnaestom poglavlju Lotos sutre. Tao-hsien kaže u Hoke Mongu Fušo Ki da četiri bodisatve predstavljaju četiri vrline Budinog života: pravo ja, večnost, čistotu i sreću. Ovde Đogjo predstavlja pravo ja. Ničiren Dajšonin interpretira Bodisatvu Đogjoa kao privremenu i efemernu figuru originalnog bude kuon ganđoa⁴  projektovanog na Ceremoniju u vazduhu (Vidi Living Buddhism, September 1997, pp. 8-10.)Vrh
11. Namu Muhengjo Bosatsu (Bodisatva Bez-graničih Praksi): Jedan od četiri bodisatve koji predvode Bodisatve Zemlje. Literarno značenje reči Muhengjo je “nema granice” i predstavlja večnost, jednu od četiri vrline Budinog života.Vrh
12. Njaku noran ša zu ha šičibun: “Onima koji dodijavaju Špraktikantima Zakona] i prave im probleme glave će biti rascepljene (razdeljene) na sedam delova.” Analogija činjenici da negativni uzroci protiv Mističnog Zakona proizvode štetu u životu.Vrh
13. Dai Đikoku-tenno (Veliki Nebeski Kralj Podržavaoc Naroda): Jedan od Četiri Nebeska Kralja. Živi na pola puta niz istočnu stranu planine Sumeru i štiti istočnu četvrt. U dvadeset šestom poglavlju Lotos sutre, zariče se da štiti one koji prihvataju Lotos sutru.Vrh
14. Aizen-mjo’o (Mudrost Strasnim Željama Ispunjena): Budističko božanstvo za koje se kaže da će pročistiti ljudske zemaljske želje i osloboditi ih od iluzija i patnji pridošlih od zemaljskih želja. U ezoteričnim učenjima,⁵ njegov pravi identitet se odnosio na Dainiči (skt. Mahavairočana) Budu ili Kongosatu (skt. Vađrasatva). Njegovo ime je ispisano na sidamu, srednjovekovnom sanskritskom ortografijom, sa leve strane Gohonzona gledajući od nas, i označava princip da su “zemaljske želje prosvetljenje”. Vrh
15. Dai Mjođo-tenno (Veliki Nebeski Kralj Zvezda, ili bog zvezda): Obogotvorenje zvezda u indijskoj mitologiji inkorporisano u budizam kao jedno od dvanaest božanstava.⁶ Vrh
16. Dai Gateno (Veliki Nebeski Kralj Meseca): Obogotvorenje meseca u indijskoj mitologiji inkorporisano u budizam kao jedno od dvanaest božanstava. Vrh
17. Taišaku-tenno (Nebeski Kralj Šakra, takođe poznat kao Nebeski Kralj Indra): Jedan od glavnih budističkih bogova, zajedno sa Bontenom. On je takođe jedan od dvanaest bogova koji štite svet. Izvorno bog groma u indijskoj mitologiji kasnije je inkorporisan u budizam kao zaštitničko božanstvo. Živi u palati Ispravni pogledi ili Radost Videti na Trajastrimša Nebu na vrhu planine Sumeru i, služen od strane Četiri Nebeska Kralja upravlja nad ostala trideset i dva boga ovog neba.

    Dok je Šakjamuni bio zauzet bodisatvičkom praksom, Taišaku je, kažu, simulirao razne oblike da proveri njegovu odlučnost. Prema prvom poglavlju Lotos sutre pridružio se skupu na Orlovom Vrhu⁷ popraćenom sa 20.000 pratilaca. Vrh
18. Dai Bonteno (Veliki Nebeski Kralj Brahma): Bog za koga se kaže da živi na prvom od četiri meditativna neba u svetu oblika iznad planine Sumeru i vlada saha⁸ svetom. U indijskoj mitologiji bio je poštovan kao kao personifikacija temeljnog univerzalnog principa (Brahman), a u budizmu je je bio usvojen kao jedan od dva glavna zaštitinička boga, zajedno sa Taišakuom.Vrh
19. Dai Rokuten no Mao (Đavolski Kralj Šestog Neba): Od mnogih đavola koji se pojavljuju u indijskim i budističkim spisima, najgrozniji i najmoćniji je Đavolski Kralj Šestog Neba. On je kralj đavola koji borave na najvišem od šest nebesa sveta želja i uživa u manipulisanju drugih da rade po njegovoj volji. Smatran je simbolom žudnje za moći. Takođe poznat i kao Takeđizaiten, kralj koji koristi plodove napora drugih za vlastito zadovoljstvo. Opsluživan bezbrojnim miljenicima, radi na tome da ometa budističku praksu i uživa u podrivanju životne snage drugih bića. Odnosi se na poslednjeg đavola iz "tri poteškoće i četiri đavola"⁹. Ničiren Dajšonin tumači ovog đavola kao manifestaciju temeljne tame inherentne životu. Naročito u budizmu đavoli su tumačeni da označe funkcije koje rade na tome da blokiraju ili ometaju ljude u njihovoj budističkoj praksi. Vrh
20. Dai Niteno (Veliki Nebeski Kralj King Sun): božanstvenost sunca usvojena u budizmu kao zaštitnički bog. Kaže se da je podređen Taišakuu. Vrh
21. Fudo-mjo'o (Nepomerljivi Kralj Mudrosti): Budističko božanstvo koje služi praktičarima nanosivši poraz teškoćama i zlu koji sprečavaju budističku praksu. Kaže se da ulazi u plamenu meditaciju u kojoj izlučuje plamen koji uništava sve karmičke prepreke. Stoga što nikad ne popušta pred teškoćama, zovu ga Fudo (nepomerljivi). Popularno je prikazan kao jedna ljuta figura okružena plamenovima, držeći konopac i mač. Označava da "su patnje rođenja i smrti nirvana (jap. šođi soku nehan)". Vrh
22. Hači Dairjuo (Osam Velikih Zmajskih Kraljeva): Kaže se da zmajski kraljevi žive na dnu mora. Osam zmajskih kraljeva, svaki sa mnogo sledbenika, okupljenih na ceremoniji na Orlovom Vrhu da čuju Lotos sutru. Prema Kairjuo Sutri (Sutra Zmajskog Kralja Mora), zmajeve su često jele džinovske ptice, njihovi prirodni neprijatelji, zvane garude    Vrh
23. Dengjo Daiši (Veliki Učitelj Dengjo): Osnivač Tendai sekte u Japanu. Takođe ga zovu Saičo. U dvanaestoj godini pristupio je budističkom redu i učio kod Gjohjoa u hramu provincije Omi. Aprila 785. je bio u potpunosti zaređen u hramu Todai-đi, primivši 259 uputstava. U junu iste godine otišao je na planinu Hiei i sagradio malo utočište gde se posvetio proučavanju budističkih spisa i rasprava, naročito onih Tjen-tai škole.

    U Kinu, T'ang, otišao je 804. praćen svojim učenikom Gišinom. Tamo je proučavao Tjen-tai budizam kod Miao-loovog učenika Tao-suia, koji je tada bio u hramu Lung-hsing-ssu. Posle toga je Dengjo otišao na planinu Tjen-tai gde je učio kod Hsing-mana, drugog jednog Miao-loovog učenika. Vratio se u Japan 805. i sledeće godine osnovao Tendaj sektu. U to vreme svi sveštenici behu zarećeni isključivo po teravada propisima. Dengjo je činio neprekidne napore da osigura carsku dozvolu za izgradnju centra za mahajana službu na planini Hiei, uprkos jakom suprotstavljanju starijih sekti Nare. Dozvola beše konačno data nedelju dana posle njegove smrti i u 827. centar za službu je završio njegov nastavljač Gišin. Kao dopunu tom projektu, posle svog povratka u Japan, Dengjo je koncentrisao svoje napore na pobijanje interpretacija starijih budističkih sekti. Posebno je njegova rasprava uživo sa Tokuičijem, sveštenikom sekte Hoso, dobro poznata. Ta rasprava je započela u ranom Konin dobu (810-824). Tokuiči je tvrdio da učenje jednog vozila Lotos sutre beše privremeno učenje koje je Šakjamuni Buda izložio u skladu sa kapacitetima ljudi, dok su učenja triju vozila bila istinska i da postoje ljudi koji nemaju potencijala za dostizanje budastva. Nasuprot toj tvrdnji, Dengjo je držao da svi ljudi imaju buda prirodu i da je vrhunsko vozilo budastva izloženo u Lotos sutri istinsko učenje. Bio je ključna figura u podržavanju ispravnosti Lotos Sutre u Srednjem Danu Zakona.   Vrh
24. Đurasetsunjo (Deset Demonskih Kćeri; takođe poznate i ako Deset Boginja): Deset kćeri ženskog demona Kišimođin (skt. Hariti). To su Ramba (Lamba), Biramba (Vilamba), Kokuši (Kutadanti) ili Krivozuba, Keši (Pušpadanti) ili Cvetnozuba, Kokuši (Makutadanti) ili Crnozuba, Tahotsu (Kešini) ili Kosata, Muenzoku (Ačala) ili Nezasita, Đijoraku (Maladhari) ili Nosilac Ogrlice, Kodai (Kunti) i Datsu Issaišuđo Šoke (Sarvasatvođohari) ili Pljačkaš Životnog Duha Svih Živih Bića. U dvadeset šestom poglavlju Lotos sutre zariču se da štite sledbenike sutre. Vrh
25. Kišimođin (Majka Demonske Dece): Ženski demon koji je, kažu, bio kćer jednog jakša demona u Rađagrihi, u Indiji. Imala je 500 dece (neki izvori kažu 1.000 ili 10.000). Prema Kišimo Sutri (Kišimođin Sutra) i Binaja Zođiju (Manastirska pravila u vezi sa raznim stvarima), ubijala je tuđe bebe da nahrani svoju decu i plašila i vređala narod koji je molio Šakjamunija za pomoć. Buda je tada sakrio Kišimođinog najmlađeg sina Binkaru. Ova ga je tražila sedam dana po čitavom svetu, ali uzalud. U očaju, konačno je pitala Budu gde je. Šakjamuni ju je ukorio zbog lošeg ponašanja i zavetovao je da nikada više ne ubije nijedno dete. Tada joj je vratio sina. Kišimođin je bila poštovana u Indiji kao boginja koja može darovati blagoslov dece i olakšati porođaj. Obožavanje Kišimođin je kasnije uvedeno u Japan. U dvadeset šestom poglavlju Lotos sutre, ona i njenih deset kćeri zakljinju se pred Budom da budu straža sledbenicima Lotos sutre. Vrh
26. Tendai Daiši (Veliki Učitelj Tjen-tai,takođe zvan i Čih-i): Osnivač kineske Tjen-tai škole, obično se odnosi na Velikog Učitelja Tjen-taia. Njegovo ime je preuzeto po planini Tjen-tai, gde je živeo.

    Tjen-tai je pobio pisane klasifikacije formulisane od strane deset glavnih budističkih škola njegovog vremena, koje su se zasnivale ili na Kegon (Sutra Cvetnog Venca) ili na Nirvana Sutri, i izumeo je klasifikaciju "pet perioda i osam učenja", ustanovivši na taj način nadmoć Lotos sutre. Takođe je izložio teoriju "jedan trenutak života ima 3.000 područja" (ičinen sanzen). Stoga što je sistematizovao oboje, i doktrinu i metod praktikovanja, poštovan je kao osnivač škole. Ako Šakjamunijeva Lotos sutra daje teoretsku osnovu za Gohonzon, Tjen-taiev ičinen sanzen može se uporediti sa nacrtom. Vrh
27. Dai Zođo-teno (Veliki Nebeski Kralj Uvećanja i Rasta): Jedan od Četiri Nebeska Kralja. Živi na pola puta niz južnu stranu planine Sumeru i štiti jug.Vrh
28. Hačiman Dai Bosatsu (Veliki Bodisatva Hačiman): Jedno od glavnih božanstava u japanskoj mitologiji, uz Tenšo Daišin (Boginja Sunca). Ima nekoliko gledišta koja se odnose na pitanje kako je postao obožavan. Prema jednom objašnjenju, u carstvu dvadeset devetog cara, Kimeia, bog Hačiman se pojavio kao kovač u južnom delu Japana i objavio da je u prošlom živou bio car Ođin, petnaesti car Japana.

    Njegova pomoć beše tražena posle u njegovoj sposobnosti kao boga kovača kada se velika slika Vairočane uzdigla u hramu Todai-đi u Nari, i otada nadalje Hačiman je počeo da biva sve više blisko povezivan sa budizmom. U ranom heian periodu (794-1185), carski sud ga je nazvao Velikim Bodisatvom, kao rani primer stapanja budističkih i šinto elemenata.
    U svojim ranim spisima, Ničiren Dajšonin gleda na Hačimana kao na personifikaciju funkcija koje potpomažu plodnost agrikulturalne zemlje čiji stanovnici prihvataju Zakon. Vrh
29. Kore o šoša ši tatematsuru: "Prepisao sam ovo s poštovanjem". Odnosi se, uopšte, na visokog sveštenika koji je prepisao Gohonzon. Vrh
30. Ničikan (1665-1726): Dvadeset šesti visoki sveštenik, poštovan kao restaurator budizma Ničirena Dajšonina, zajedno sa Ničiu Šoninom, devetim visokim sveštenikom. Neumorno je radio na tome da razjasni Dajšoninova učenja u dobu kada su brojne greške i pogrešne koncepcije počele naširoko da se šire. Ničikan Šonin je napisao egzegezu pet glavnih Dajšoninovih dela i drugih radova, a takođe je napisao i Šestotomna Dela (Rokkan Šo), koja razdvajaju ispravna tumačenja Dajšoninovih učenja od onih koja vode u zabludu.   Vrh
31. Tenšo-daiđin: Boginja Sunca u japanskoj mitologiji, koja je kasnije usvojena kao zaštitničko božanstvo u budizmu. Prema najstarijim postojećim istorijama, Kođiki (Zapis starostavnih stvari) i Nihon Šoki (Japanske hronike), bila je glavno božanstvo i takođe i praotac carskog klana. U mnogim svojim delima Ničiren Dajšonin gleda na Tenšo Daiđin kao na personifikaciju funkcionisanja koja štiti napredak onih koji imaju veru u Zakon. Vrh
32. Butsumetsugo ni-sen ni-hjaku san-đu jo nen no aida ičienbudai ni uči mizou no dai-mandara hari - Nikada za 2.230 godina od smrti Bude nije se ova mandala pojavila na svetu. Vrh
33. Dai Komoku-teno (Veliki Nebeski Kralj Širom-Otvorenih-Očiju): Jedan od Četiri Nebeska Kralja. Živi na pola puta niz zapadnu stranu planine Sumeru i štiti zapadni kontinent. Svojim božanskim pogledom kažu da razaznaje zlo i kažnjava one koji vrše zlodela i budi aspiraciju za dostizanje budastva.Vrh
34.  13. jun, 1720. ciklični znak kanoe-ne: Datum kada je originalni Gohonzon preveden od strane Ničikana Šonina. Ciklični znak se odnosi na jedan od šezdeset znakova kalendara, koji je zasnovan na dvanaest životinjskih znakova kineskog zodijaka i na deset prirodnih elemenata, prema starim kineskim tradicijama. Kanoe-ne znači "Godina (elementa) Janga, Metala i Pacova, trideset sedma godina šezdesetgodišnjeg kalendarskog ciklusa.  Vrh

1. Planina Sumeru: Planina za koju se mislilo da stoji u centru sveta, u skladu sa drevnom indijskom tradicijom. Kaže se da ima 84000 jođana iznad površine mora i 84.000 jođana ispod i da je sačinjena od zlata, srebra, smaragda i kristala i da su joj četiri strane okrenute prema severu, jugu, istoku i zapadu.
   Planina Sumeru je okružena sa sedam koncentričnih planinskih lanaca sačinjenih od zlata između kojih je sedam mirisnih mora. Sedmi zlatni planinski lanac okružen je  slanim okeanom u kome su pet kontinenata: Purvavideha (jap. Hotsubadai), Aparagodanija (Kujani), Utarakuru (Utanotsu) i Džambudvipa (Embudai) i svaki se nalazi na po jednoj strani sveta, istoku, zapadu, severu i jugu. Kaže se da se budizam širi u Džambudvipi. Slani okean je u onom krugu koji je omeđen kružećim lancem gvozdenih planina koje stoje na rubu sveta. Sunce i mesec se kreću oko planine Sumeru.

2.Taohsien: Sveštenik Tjen-tai škole u Kini iz T’ang perioda. Pisao je u “Dopuni rečima i frazama Lotos sutre” (Hokke Mongo Fušo Ki), komentar na Miao-loovo delo “Reči i fraze Lotos sutre” (Hokke Mongo Ki).

3.Tri svojstva: Tri svojstva su (1) svojstvo Zakona (jap. hosšin), ili suštinsko svojstvo Budinog života, koje je istina za koju je Buda prosvetljen; (2) svojstvo mudrosti (jap. hošin), ili spiritualno svojstvo Budinog života koje osposobljava Budu da primeti istinu; i (3) svojstvo akcije (jap. ođin), ili fizičko svojstvo Budinog života. Svojstvo akcije je Budino telo kojim izvodi saosećajne aktivnosti da bi spasio ljude, ili te akcije same

4.Kuon ganđo: Vreme bez početka. Takođe se zove i beskonačna prošlost. Izraz kuon ganđo je upotrebljen da naznači jednu večnost bez početka, kao suprotnost nekoj posebnoj tačci u vremenu zvanom gohjaku-đintengo, što je izloženo u šesnaestom poglavlju Lotos sutre. Kuon ganđo sugeriše prošlost daleko stariju čak i od nezamislivo dalekog gohjaku-đintengoa, ali filozofski govoreći, ukazuje na dimenziju koja je izvan vremenskog okvira i nema ni početak ni kraj.

5.Ezoterična učenja: Ona učenja koja su tajno otkrivena i izvan su razumevanja običnih ljudi. Prema Šingon sekti, ezoterična učenja su ona učenja koja behu propovedana od strane Dainiči (skt. Mahavairočana) Bude Kongosatvi (Vađrasatva), koji ih je prikupio i zapečatio u jednu gvozdenu kulu u južnoj Indiji  gde su kasnije  prevedena Nagarđuni.
   Ezoterični budizam je oblik tantrizma koji objedinjuje domaće magijske i ritualne elemente kao što su simbolični gestovi (mudre), čarobne reči (mantre) i mistični slogovi (dharane), kao i dijagrami (mandale) i obožavanje brojnih božanstava.

6.Dvanaest bogova: Dvanaest vrsta bogova koji štite svet. To su bog zemlje, bog vode, bog vatre, bog vetra, Išana koji živi u šestom, ili najvišem, nebu sveta želja, Taišaku, Ema, Bonten, Bišamon, rakušasa (jap. rasetsu) demoni, bog sunca i bog meseca.

7.Orlov Vrh: Ponekad zvan Lešinarov Vrh. Planina locirana na severoistoku Rađagrihe, prestonice Magadhe u staroj Indiji, gde kažu da je Šakjamuni izložio Lotos Sutru i druga učenja. Prema "Raspravi o Sutri Savršene Mudrosti" (jap. Daičido Ron), Orlov Vrh je dobio ime stoga što je sastanak oblikovan kao orao i stoga što je bio naseljen mnoštvom orlova. Izraz Orlov Vrh je uzet takođe i da simbolizuje Budinu zemlju ili stanje budastva.

8.Saha svet: Ovaj svet, koji je pun patnje. Sanskritska reč saha znači istrajnost (izdržljivost). Zove se tako jer ljudi u ovom svetu moraju izdržati mnoge patnje koje potiču od tri otrova - pohlepe, ljutnje i glupavosti - i drugih zemaljskih želja.

9.Tri prepreke i četiri đavola: Kategorizacija raznih poteškoća i prepreka koje otežavaju nečiju budističku praksu. Tri poteškoće su: (1) Poteškoća usled zemaljskih želja, ili poteškoće koje dolaze od tri otrova pohlepe, ljutnje i glupavosti. (2) Poteškoća usled karme, ili poteškoće nastale usled loše karme stvorene počinjenjem negativnih uzroka. Ova kategorija je takođe tumačena i kao otpor prema nečijoj ženi ili deci. (3) Poteškoća usled retribucije, ili poteškoće nastale usled bolne retribucije za akcije izvršene na tri zle staze (tri niža od deset svetova - Pakao, Glad i Animalnost). Ova kategorija takođe ukazuje na poteškoće uzrokovane od strane nečijeg vladara, roditelja ili drugih osoba koje su nosilac neke vrste svetovnog autoriteta.
    Četiri đavola su: (1)Prepreke pet komponenti, to jest, ometanja uzrokovana nečijim telesnim i mentalnim funkcijama. (2) Prepreke zemaljskih želja, ili ometanja nastala usled tri otrova. (3) Prepreke smrti, stoga što strah i patnja koje smrt iziskuje ometaju nečije praktikovanje budizma. (4) Prepreke Đavola Šestog Neba. Za ovo ometanje se obično kaže da poprima oblik ugnjetavanja od strane onih koji imaju moć. U "Pismu braći ,"  Ničiren Dajšonin tvrdi: "Ako to propagirate, đavoli će se pojaviti bez omaške. Ako toga ne bi bilo, ne bi bilo načina da se zna da je to istinsko učenje... /navod iz dela Tjen-taia/ 'Kako praksa napredujei razumevanje raste, tri poteškoće i četiri đavola se pojavljuju takmičeći se međusobno u remećenju... Ne treba da budeš niti utican niti uplašen njima. Ako si uplašen njima, bićeš sprečen u praktikovanju istinskog budizma.' Ovaj navod se ne primenjuje samo na Ničirena već takođe i na njegove učenike. S poštovanjem učini ovo učenje svojim vlastitim i prenesi ga kao jedan aksiom vere budućim generacijama" (MW-1, str. 145).
 

(Jedna verzija ovog teksta se pojavila u Vorld Tribjunu, 29. avgusta, 1997.)
(Izvor: Living Buddhism 11/97)